U Srbiji se sve više razvija interesovanje za gajenje egzotičnih voćaka, među kojima se izdvaja afrička bodljikava dinja, poznata kao kivano. Ova biljka privlači pažnju srpskih voćara zbog svojih dobrih prinosa i profitabilnosti, a posebno je zanimljivo to što se može gajiti i u saksijama. U prodavnicama, cena kivana se kreće između 150 i 200 dinara po komadu, što dodatno podstiče voćare da se upuste u ovu kulturu.

Uzgajanje kivana počinje u proleće, nakon što prođu mrazevi, kada se seme seje, a radovi u bašti traju sve do kraja leta. Jedna od zanimljivih karakteristika kivana je da plodovi mogu da se čuvaju do tri meseca, pod uslovom da se drže na suvom i hladnom mestu. Uzgoj ovog voća ne zahteva velika ulaganja, ali je problem sa plasmanom u našoj zemlji i dalje prisutan.

Jedan od pionira u gajenju kivana u Srbiji je Borko Luković, koji se nalazi u Zapadnoj Srbiji, na visini od 650 metara. Njegova bašta se može smatrati najegzotičnijom u tom regionu, jer pored uobičajenih voćaka kao što su maline i kupine, gaji i banane, limun, masline, kivano i godži bobice. Iako klima u Srbiji nije idealna za ove vrste biljaka, Borko veruje da uz dovoljno truda i brige, gajenje može biti uspešno.

Trenutno, Borko uzgaja kivano u malim količinama, prvenstveno za lične potrebe, zbog njegovih lekovitih svojstava. Osim kivana, pre nekoliko godina je u svoju baštu uvrstio i batat, koji je poznat po visokom sadržaju vitamina A i E, koji su moćni prirodni antioksidanti. Iako uživa u gajenju ovih biljaka, Borko se i dalje plaši da proširi proizvodnju zbog nesigurnosti u vezi sa plasmanom ovih egzotičnih plodova na tržištu.

U poslednjih nekoliko godina, klimatske promene u Srbiji su stvorile povoljnije uslove za gajenje biljaka koje ranije nisu bile tipične za ovo podneblje. Borko smatra da bi sigurniji plasman mogao značajno povećati profitabilnost uzgoja egzotičnog voća kao što je kivano. On ističe da nije potrebno veliko ulaganje za gajenje, ali da je plasman ključni problem koji treba rešiti.

U razgovoru za Infoligu, Borko je izjavio: „Nije veliko ulaganje u uzgoj, problem je plasman. Kada bismo imali plasman, ja bih ga rado davao.“ Ova izjava oslikava izazove sa kojima se suočavaju poljoprivrednici koji žele da se upuste u proizvodnju egzotičnih kultura, ali i potencijal koji ova proizvodnja može doneti.

Zbog sve većeg interesovanja za egzotične voćke, poljoprivrednici u Srbiji počinju da istražuju mogućnosti za uzgoj i drugih manje poznatih biljaka. Na primer, mnogi se okreću gajenju tropskih voćaka, koje se sve više traže na tržištu, kako domaćem, tako i inostranom. Uloga modernih tehnologija, kao što su sistemi za navodnjavanje i staklenici, može dodatno olakšati gajenje ovih biljaka, čime se povećava šansa za uspeh.

Kao što je slučaj sa Borkom Lukovićem, mnogi srpski voćari počinju da razmišljaju o diversifikaciji svojih kultura i preuzimanju rizika kako bi iskoristili promene u klimi i potražnji na tržištu. U tom smislu, gajenje kivana i drugih egzotičnih voćaka može doneti nove mogućnosti i izazove, a srpski poljoprivrednici su sve spremniji da se suoče sa njima.

U zaključku, gajenje kivana u Srbiji nije samo trend, već i prilika koja zahteva pažljivo planiranje i strategije za plasman. Ako se reše problemi sa distribucijom, srpski voćari mogu izvući značajne koristi iz ovog egzotičnog voća, koje ne samo da može obogatiti njihovu ponudu, već i doprineti razvoju lokalne ekonomije.