Hrvatski pevač Marko Perković Tompson, poznat po svojim kontroverznim stavovima i veličanju ustaštva, održao je koncert u Sinju na hipodromu, povodom 30. godišnjice početka vojne akcije „Oluja“. Ova akcija, koja je imala značajne posledice po srpsko stanovništvo u Hrvatskoj, rezultirala je smrću skoro 1.900 osoba, dok je oko 220.000 Srba bilo prognano. Tompson je na ovom koncertu ponovo izveo pesme koje sadrže anti-srpske poruke, uključujući i pesmu „Bojna Čavoglave“, koja je postala simbol njegovog muzičkog opusa, ali i kontroverzi koje ga prate.

Na koncertu su se mogli čuti i povici iz publike „Za dom spremni“, što je ustaški pozdrav iz vremena Nezavisne države Hrvatske. Ovaj pozdrav je bio deo šireg konteksta koji se odnosi na hrvatsku nacionalnu istoriju i političke tenzije između Hrvata i Srba. Tompson je, komentarišući uzvikivanje ovog pozdrava, istakao da smatra da je to „sloboda govora“, a dodao je i provokativnu izjavu: „Gospodo drugovi, Jugoslavija je mrtva“.

Koncert je privukao veliku pažnju medija, ali i javnosti, a uočena su i brojna obeležja koja su podsećala na ustašku prošlost. Tompsonova muzika i njegovi stavovi često su predmet rasprava i podela u društvu. Mnogi ga doživljavaju kao simbol otpora i nacionalnog ponosa, dok ga drugi kritikuju zbog njegovog veličanja prošlih režima i ratnih zločina.

Uoči koncerta, organizacije za ljudska prava i razne političke stranke u Hrvatskoj osudile su njegovo delovanje, smatrajući da promoviše mržnju i netoleranciju. U saopštenjima su istakli da ovakvi događaji doprinose produbljivanju tenzija između Hrvata i Srba, kao i negiranju patnji koje su mnogi pretrpeli tokom ratnih sukoba devedesetih godina prošlog veka.

Tompson je poznat po tome što je često bio u centru pažnje zbog svojih stavova koji se tiču hrvatske istorije i identiteta. Njegova pesma „Bojna Čavoglave“ je postala svojevrsni himna za neke, dok su drugi tu pesmu doživeli kao provokaciju i simbol nacionalizma. Ova pesma, koja se zasniva na događajima iz rata, često se izvodi na njegovim koncertima i predstavlja njegovu umetničku i političku agendu.

Unatoč kritikama, Tompson i dalje uživa veliku popularnost među određenim delovima hrvatskog društva, koji ga vide kao predstavnika njihove borbe za nacionalni identitet. Njegovi koncerti često su posjećeni od strane publike koja deli slične stavove, dok su oni koji se protive njegovim idejama često isključeni iz ovakvih događaja.

Koncert u Sinju, koji je održan na simboličan datum, dodatno je pojačao polarizaciju u hrvatskom društvu. Dok jedni slave njegovu muziku i poruke, drugi smatraju da takvi događaji vraćaju društvo unazad i ometaju proces pomirenja i izgradnje zajedničke budućnosti. Mnogi analitičari ukazuju na to da ovakvi događaji mogu imati dugoročne posledice po međunacionalne odnose u regiji, posebno u svetlu istorijskih trauma koje su još uvek prisutne.

U svetlu ovih dešavanja, društvo se suočava sa izazovima vezanim za suočavanje s prošlošću, dok istovremeno pokušava da izgradi budućnost zasnovanu na pomirenju i razumevanju. Tompsonovi koncerti i njihova politička simbolika postavljaju važna pitanja o identitetu, nacionalizmu i granicama slobode govora u savremenoj Hrvatskoj.