Nakon što su poslanici Skupštine tzv. Kosova večeras ponovo ostali bez kvoruma, nije usvojen set ustavnih amandmana koji su predlagali promenu načina izbora predsednika. Ova situacija dodatno je otežala i proces izbora novog predsednika, koji je zakazan za istu večer. Za tu funkciju kandidovali su se ministar spoljnih poslova Glauk Konjufca i poslanica Fatmire Kolčaku, međutim, zbog nedostatka prisutnih poslanika, posebno iz redova opozicije, sednica je prekinuta.

Predsednica Skupštine Aljbuljena Hadžiju najavila je da će se sednica nastaviti kada se steknu potrebni uslovi za donošenje odluka. Ona je istakla da je obavestila Ustavni sud u vezi sa ocenom ustavnosti postupka za izbor predsednika i zatražila privremenu meru obustavljanja ustavnog roka vezano za taj postupak do donošenja presude. Hadžiju je takođe naglasila da je o ovom pitanju obavestila i predsednicu Kosova Vjosu Osmani.

Na sednici su bili prisutni samo poslanici stranke Samoopredeljenje i članovi manjinskih nesrpskih zajednica, dok su poslanici Demokratske partije Kosova (DPK), Demokratske partije socijalista (DSK), Alijanse za budućnost Kosova (ABK), kao i Srpske liste, izostali. Ovakvo stanje u Skupštini dodatno je ukazalo na političke tenzije koje postoje među različitim partijama i etničkim grupama na Kosovu.

Rok za izbor novog predsednika ističe u ponoć, a procedura nalaže da za izbor u prva dva kruga bude potrebno 80 glasova poslanika, kao i kvorum od istog broja. Ukoliko se predsednik ne izabere u prva dva kruga, u trećem krugu se može izabrati prostom većinom od 61 glasa, ali uz obavezni kvorum. Ovaj zakonodavni okvir predstavlja prepreku za brzo rešenje trenutne situacije.

Kao što je i ranije najavljeno, ustavni amandmani koje je predložila predsednica Osmani nisu usvojeni zbog nedostatka potrebnog kvoruma. U sali nije bilo dovoljno poslanika iz nevećinskih zajednica, što je onemogućilo prelazak na odlučivanje o ovim ključnim pitanjima. Predloženi amandmani su se odnosili na promenu načina izbora predsednika, a njihovo neusvajanje može imati dugoročne posledice po političku stabilnost i funkcionalnost institucija na Kosovu.

U ovom trenutku, Kosovu je potrebna jasna politička vizija i konsenzus među svim političkim akterima kako bi se obezbedila efikasna vlada i stabilnost. Oprez u pristupu ovim pitanjima je neophodan, s obzirom na složenost političke situacije i osetljivost među različitim etničkim grupama. Kako bi se izbegle dalje tenzije, politički lideri će morati da pokažu spremnost na dijalog i saradnju.

U međuvremenu, sve oči su uprte ka Ustavnom sudu i njegovoj odluci koja će možda doneti razrešenje trenutne krize. Očekuje se da će se situacija dodatno rasvetliti u narednim danima, ali je jasno da trenutni politički ambijent na Kosovu zahteva hitnu pažnju i konstruktivne akcije od strane svih relevantnih aktera.

Ova situacija pokazuje da politička stabilnost na Kosovu ostaje krhka, a potreba za dijalogom i kompromisima nikad nije bila veća. S obzirom na to da su izbori za predsednika uvek bili osetljivo pitanje, ovaj trenutak može se smatrati testom za sve političke stranke u zemlji, kao i za međunarodnu zajednicu koja prati razvoj situacije na Kosovu.