Nakon dve decenije od premijere kultnog filma „28 dana kasnije“, reditelj Deni Bojl i scenarista Aleks Garland su se ponovo vratili u mračni, distopijski svet zaražen virusom besa. Njihov novi film „28 godina kasnije“ predstavlja treći nastavak horor sage koja je značajno uticala na žanr zombi filmova u 21. veku. Prema prvim reakcijama, čekanje se i te kako isplatilo.

Radnja novog filma smeštena je skoro trideset godina nakon što je smrtonosni virus besa pušten iz laboratorije, pretvarajući Veliku Britaniju u izolovanu i opustošenu teritoriju. U međuvremenu, mala grupa preživelih pronašla je utočište na ostrvu, povezanom sa kopnom samo jednim strogo čuvanim nasipom. Kada jedan od članova zajednice krene na ekspediciju u srce nekadašnje civilizacije, otkriva zastrašujuće promene, ne samo među zaraženima, već i među ljudima koji su preživeli.

U filmu igraju Džodi Komer, Aron Tejlor-Džonson, Rejf Fajns, a mladi Alfi Vilijams je, prema kritikama, najveće otkriće filma. Njihovi likovi nose emocionalnu srž priče, a Fajns je posebno pohvaljen za ulogu doktora opsednutog smrću.

Svetska premijera održana je u Londonu, a prvi talas recenzija otkriva gotovo jednoglasno oduševljenje. Film ima impresivnu ocenu od 93% na Rotten Tomatoes-u, što ga čini ne samo uspešnim nastavkom, već i potencijalno najhvaljenijim filmom u franšizi.

Prema The Hollywood Reporteru, film ne deluje kao komercijalni pokušaj oživljavanja starih ideja, već kao sveža i relevantna priča koja snažno reflektuje savremene političke i društvene okolnosti. Kritičar Dejvid Runi ističe da narativne podloge za buduće nastavke već postoje, a iščekivanje raste svakim kadrom.

Dejmon Vajs iz Deadline-a smatra da film jasno kritikuje ostrvski mentalitet Bregzita i britansku izolaciju. Garlandov scenario koristi elemente folk horora i evocira atmosferu kultnog filma „The Wicker Man“, prikazujući izolovanu zajednicu na ostrvu kao podjednaku pretnju kao i zaraženi.

Iako neki kritičari, poput Bilga Ebira iz New York Magazine-a, postavljaju pitanje gubi li film fokus zbog priprema za trilogiju, većina se slaže da je „28 godina kasnije“ više od običnog horora. To je neobična i emocionalna studija života nakon apokalipse. Ričard Loson iz Vanity Fair-a primećuje da film postaje filozofska meditacija o smrti i opstanku, dok Indiewire naglašava kako Garland redefiniše odnos između ljudi i zaraženih.

Reakcije na glumačke izvedbe su takođe veoma pozitivne. FilmInk hvali sve glumce, a posebne pohvale idu Alfiju Vilijamsu, koji je „ukrao pažnju“ svojim suptilnim i emotivnim nastupom. Portal Vulture primećuje da će neki ljubitelji žanra možda biti iznenađeni ozbiljnošću i otvorenim završetkom filma, ali zaključuje da se iza tog narativa krije portret savremenog života maskiran u postapokaliptičnu fikciju.

S obzirom na to da je već snimljen i drugi nastavak trilogije, a treći film će ponovo režirati Bojl, jasno je da autori imaju ambiciozan plan za budućnost serijala. Ovaj film ne samo da obnavlja franšizu, već i postavlja nove standarde u žanru, kombinujući horor sa dubokim emocionalnim i društvenim pitanjima. S obzirom na pozitivne reakcije kritičara i publike, čini se da će „28 godina kasnije“ ostaviti snažan utisak i postati značajan deo savremene kinematografije.