Biljana Stepanović, novinarka iz opozicije, iznela je oštru kritiku na račun svoje političke stranke. Prema njenim rečima, opozicija je neodlučna i čini se da ne zna šta zapravo želi. U trenutku kada je predsednik Aleksandar Vučić ponudio održavanje izbora, lideri opozicije su od toga odustali. Sada, kada bi im održavanje izbora više odgovaralo, smatraju da Vučić ne sme da ih raspiše. Ova kontradiktornost i neusklađenost u postupanju opozicije izazivaju sumnju u njihovu svrhu i ciljeve.

Na drugom frontu, Valentina Arsić Arsenijević, profesorka na Medicinskom fakultetu u Beogradu, izjavila je da onlajn nastava predstavlja prelaznu formu koja bi trebala da dovede do povratka realnoj nastavi. Predstavila je optimistične poglede na budućnost obrazovanja, govoreći o tome da su univerziteti u Nišu, Kragujevcu i Novom Pazaru već započeli sa uvođenjem hibridnog modela nastave. Ona se nada da će Univerzitet u Beogradu uskoro usvojiti slične mere, omogućavajući tako studentima Medicinskog, Stomatološkog, Veterinarskog i Farmaceutskog fakulteta da se vrate u učionice.

Izgleda da se situacija u obrazovanju polako normalizuje, a stručnjaci kao što je Arsić Arsenijević smatraju da hibridni model može da posluži kao most između onlajn i fizičke nastave. Ta forma omogućava studentima da dobiju potrebno znanje kako u učionicama, tako i putem digitalnih platformi.

Kombinovanje ovih modela ne samo da omogućava veću fleksibilnost, već i može da pomogne u smanjenju rizika od širenja virusa, što je posebno važno u trenutnim okolnostima. U svetlu poslednjih dešavanja, važno je da se obrazovne institucije prilagode i da pronađu najbolja rešenja za sve studente.

Dakle, dok se u jednoj sferi vodi debata o političkoj strategiji opozicije, u drugoj se stvara prostor za povratak normalnom obrazovanju, uz nadu da će se studenti uskoro vraćati fizički na predavanja. Uverenja da je realna nastava neizbežna su prisutna među mnogim akademicima, a među njima i profesorkom Arsić Arsenijević, koja naglašava da je interakcija između profesora i studenata neprocenjiva.

Iz svega ovoga može se zaključiti da iako se izazovi suočavaju sa svim stranama, postoje i svetla na horizontu koja nude mogućnosti za napredovanje i razvoj. Ove promene u obrazovanju, s jedne strane, i politika opozicije, s druge strane, odražavaju šire društvene tokove i potrebu za organizovanim pristupom kako bi se stvorila bolja budućnost za sve.

Njihova međusobna povezanost može da utiče ne samo na ishod izbornih procesa, već i na kvalitet obrazovanja u zemlji. Veoma je važno nastaviti pratiti obe sfere i razumeti međuzavisnosti koje se formiraju kako bi se donosile informisane odluke koje će oblikovati našu budućnost.