Kriza u srpskom filmu postaje sve očiglednija, a različiti pristupi i mišljenja o njenim uzrocima često vode do rasprava među stručnjacima i ljubiteljima filma. Nedavni skupovi održani na Zlatiboru i u Beogradu, posvećeni analizi trenutnog stanja u filmskoj industriji, osvetlili su raznolikost stavova o tome šta je uzrok problema koji muče ovu umetničku formu.

Na skupu održanom na Zlatiboru, koji je organizovala Filmska akademija, fokus je bio na institucionalnim i sistemskim problemima. Učesnici su istakli da je jedan od glavnih uzroka krize nedostatak adekvatnog finansiranja. Tokom diskusije, naglašeno je da su sredstva koja se izdvajaju za produkciju filmova često nedovoljna da bi se ostvarili ambiciozniji projekti. Takođe, istaknuto je da je neophodno omogućiti bolje uslove za rad filmskim radnicima, kao i podržati nove talente kroz različite oblike stipendiranja i obuke.

S druge strane, u Beogradu je održan okrugli sto na kojem su se okupili producenti, reditelji i kritičari. Ovaj skup se više fokusirao na kreativne aspekte i tržišne uslove. Mnogi učesnici su se složili da je problem u nedostatku inovacija i hrabrosti u pristupu temama. Filmovi često reflektuju iste obrasce i priče, što dovodi do stagnacije. Učesnici su se složili da je potrebno osloboditi se ustaljenih šablona i eksperimentisati s novim idejama, kako bi se privukla šira publika.

Jedan od ključnih faktora o kojima se diskutovalo je i distribucija filmova. Naime, dostupnost srpskih filmova u bioskopima je sve manja, a mnogi od njih se suočavaju s problemima u pronalaženju adekvatnog distributera. U tom kontekstu, neki učesnici su predložili da se radi na jačanju saradnje sa stranim distributerima, kako bi se srpski filmovi lakše plasirali na inostrana tržišta.

Uz to, primetno je da se filmska industrija suočava s izazovima i zbog uticaja globalne industrije. Streaming platforme kao što su Netflix i Amazon Prime postavljaju nove standarde i očekivanja, što može biti teško dostići za lokalne produkcije. Učesnici skupa su se složili da je važno pronaći način kako da se srpski filmovi prilagode ovim trendovima, a istovremeno zadrže svoj identitet.

Pored svih pominjanih problema, postoji i svetla tačka u srpskom filmu. Naime, poslednjih godina, zabeležen je povećan interes za filmove sa autorskim pečatom, koji se bave društvenim temama i problemima savremenog društva. Ovi filmovi često uspevaju da zadobiju pažnju kritike i publike, što ukazuje na to da postoji potencijal za rast i razvoj.

U kontekstu budućnosti srpskog filma, važno je i dalje raditi na obrazovanju mladih filmskih stvaralaca. Inicijative koje se tiču filmskih radionica, festivala i takmičenja mogu doprineti razvoju talenta i podsticati inovacije u ovoj oblasti. Kroz podršku mladim autorima i omogućavanje platforme za njihovo stvaralaštvo, može se očekivati da će u budućnosti srpski film postati raznovrsniji i dinamičniji.

Na kraju, važno je naglasiti da su svi učesnici skupova složni u jednom – kriza srpskog filma zahteva hitnu akciju, kako na institucionalnom nivou, tako i u kreativnoj zajednici. Samo zajedničkim naporima i otvorenom dijalogom moguće je pronaći rešenja koja će omogućiti oporavak i razvoj srpske filmske industrije. U tom smislu, podrška države, kao i angažman svih aktera u filmskoj industriji, ključni su za budućnost srpskog filma. Iako se suočavamo s izazovima, postoji i potencijal za promene koje bi mogle doneti bolju budućnost za srpsku kinematografiju.