Marko Guzijan je 14. aprila 2007. godine u Zemunu izvršio dvostruko ubistvo, kada je ubio Zorana Dimitrijevića (51) i njegovog sina Aleksandra (22) u pečenjari Uno. Tada 16-godišnji Guzijan je, kako se navodi, bio izuzetno agresivan, vitlajući pištoljem oko sebe. Očevidci su ispričali da su otac i sin pokušavali da zaštite konobaricu koju je Guzijan napao, nakon što je odbio da prestane s galamom i nasiljem.

Prema svedočenju prisutnih, Guzijan je tražio od svojih prijatelja da igraju ruski rulet, dok je konobarica pokušavala da ga smiri. On ju je uhvatio i bacio preko šanka, nakon čega je Aleksandar ustao da joj pomogne. U tom trenutku, Guzijan je bacio sto na njega, a potom i pucao, ubivši i njegovog oca koji je takođe pokušao da interveniše.

Nakon zločina, Marko Guzijan je pobegao, ali je uhapšen dva dana kasnije u stanu prijatelja. Policija je u istoj akciji privela još nekoliko osoba povezanih s njim, uključujući njegovog brata Petra. Tokom pretresa njihove porodične kuće, pronađeno je i 177,36 grama kokaina.

Guzijan je osuđen na osam godina maloletničkog zatvora, a tokom boravka u zatvoru, prema izvorima, plašio se krvne osvete. Njegov otac, Jovan Guzijan Cunera, bio je vođa „zemunaca“ i ubijen je 2002. godine po naređenju Dušana Spasojevića. Ovaj porodični kontekst dodatno komplikuje situaciju, jer se Marko i njegov brat nalaze u senci kriminalne prošlosti.

Nakon izlaska iz maloletničkog zatvora, Marko Guzijan je nastavio s kriminalnim aktivnostima. U avgustu 2016. godine, optužen je za otmicu i mučenje mladića Zlatka L. Njegovi incidenti i agresivna ponašanja često su u centru pažnje javnosti, što dodatno podstiče zabrinutost o njegovom uticaju na društvo.

Ova tragična priča otkriva kompleksnu mrežu nasilja, porodičnih tragedija i kriminalnih veza, koje su duboko ukorenjene u društvu. Guzijanov slučaj je samo jedan od mnogih koji ukazuju na potrebu za većom pažnjom i intervencijom u prevenciji nasilja, posebno među mladima.

Dok se o Marku Guzijanu i dalje govori u negativnom kontekstu, važno je razmotriti šire društvene probleme koji doprinose ovakvim tragedijama. Potrebno je raditi na jačanju sistema podrške za mlade i osigurati da se ovakvi incidenti ne ponove. Društvo mora pronaći načine da se bori protiv nasilja i stvoriti sigurnije okruženje za sve.