Ukoliko imate novca, možete naučiti sve veštine ovog sveta. Dok su neki godinama provodili vreme iznad knjiga kako bi stekli fakultetsku diplomu, drugi su se zabavljali, a zatim za par stotina evra na kursu stekli diplomu i sa njom ravnopravno konkurišu na tržištu rada. Ovaj fenomen otvara pitanja o vrednosti formalnog obrazovanja u svetlu sve prisutnijih kurseva koji nude brza rešenja za zapošljavanje.

Poplava raznih kurseva na kojima se može naučiti gotovo svaka veština, ukazuje na to da se ozbiljne obrazovne ustanove suočavaju s ozbiljnim izazovima. Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, upozorava na zabrinjavajući trend: sve više ljudi sa diplomama stečenim na kursevima dobija posao u deficitarnim zanimanjima u Srbiji. “Strašno je što 70 odsto medicinskih sestara koje rade u zdravstvu u Srbiji dolaze sa prekvalifikacije i imaju diplomu stečenu na kursevima u privatnim školama. To je propast jer nam one vade krv,” kaže Antić, naglašavajući nedostatak kvaliteta u radu tih pojedinaca.

Kursevi nude brza rešenja; na primer, diploma za knjigovođu može se steći za 400 evra, novinarstvo košta oko 200 evra, dok je kurs javnog nastupa dostupan za samo 50 evra. Ovakve cene privlače mnoge koji traže brzi put do zaposlenja, ali postavlja se pitanje kako poslodavci gledaju na te diplome.

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, ističe da poslodavce ne interesuje toliko diploma koliko znanje i sposobnosti kandidata. “Poslodavca ne interesuje diploma, već da li taj neko ko konkuriše za posao dovoljno zna i da li će od njega imati određen nivo produktivnosti,” objašnjava Atanacković. On dodaje da često sreće ljude koji su se zaposlili zahvaljujući znanju koje su stekli, a ne nužno formalnim obrazovanjem.

Zanimljivo je da je u njegovoj firmi jedan čovek, koji je započeo kao moler, napredovao do direktora. “Zaposlio sam čoveka kao molera, a znao je i posao električara. Bio je vrlo koristan i posle nekoliko godina je došao do mesta direktora. Kasnije sam saznao da je završio stomatološki fakultet, ali je radio na građevinskim poslovima jer nije mogao da nađe posao u struci,” dodaje Atanacković. Ovaj primer pokazuje da poslodavci često traže praktične veštine i sposobnost učenja, a ne samo formalne diplome.

U svetlu ovih informacija, jasno je da se tržište rada u Srbiji menja. Sa jedne strane, kursevi nude mogućnosti za brže zapošljavanje, dok s druge strane, kvaliteta obrazovanja i obuke ostaje sporna. Antić upozorava da je neophodno obratiti pažnju na kvalitet obrazovanja, posebno u oblastima kao što je medicina, gde su posledice lošeg obrazovanja direktno povezane s ljudskim zdravljem.

Na kraju, čini se da je ključno pitanje kako balansirati između formalnog obrazovanja i praktičnih veština koje su neophodne za uspeh na tržištu rada. Poslodavci su sve više orijentisani ka sposobnostima kandidata, a manje na formalne diplome, što može predstavljati izazov za tradicionalne obrazovne institucije. U ovom kontekstu, važno je da se pronađe način kako da se obezbedi kvalitetno obrazovanje koje će pripremiti mlade ljude za izazove budućnosti, bez obzira na to da li dolaze iz formalnog obrazovnog sistema ili su stekli znanje kroz alternative kao što su kursevi.

Izvor: Srbija Danas/Kurir/Autor: Slavica Čolić