Produženje rata na Bliskom istoku i razaranje energetske infrastrukture uticaće na usporavanje rasta privrede Srbije u odnosu na planiranih tri odsto, navodi se u danas objavljenoj analizi izdanja Kvartalni monitor, koji će biti predstavljen u petak na Ekonomskom fakultetu.

Privreda Srbije je u prošloj godini ostvarila skroman rast od dva odsto, dok je planirani rast od tri odsto u ovoj godini neizvestan zbog rata na Bliskom istoku, navodi se u analizi i dodaje da je Srbija u 2025. prepolovila stopu rasta, koji je bio sporiji od proseka Centralne i Istočne Evrope.

U četvrtom kvartalu prevlađuju negativni trendovi na tržištu rada, blago raste nezaposlenost, zaposlenost opada, a realne zarade su snažno rasle. Ovi pokazatelji ukazuju na to da se tržište rada suočava sa izazovima, što može dodatno otežati ekonomski oporavak.

Visoke cene energenata u dužem periodu pogoršaće trgovinski bilans, dok odliv dohodaka od kapitala raste brže nego prihodi od doznaka, što se očekuje i u budućnosti. Priliv stranih direktnih investicija je prepolovljen, ali je porastao priliv kapitala po osnovu kredita, navodi se u analizi. Smanjenje stranih direktnih investicija je verovatno trajnije prirode, kao posledica deglobalizacije, rasta troškova poslovanja u Srbiji.

Inflacija je tokom 2025. godine znatno usporena, velikim delom administrativnom kontrolom cena, bazna inflacija krajem prethodne i početkom ove godine raste, dodaje se u Kvartalnom monitoru. Ova situacija može stvoriti dodatne pritiske na ekonomiju, posebno ako se uzme u obzir da rast cena energenata na svetskom tržištu uticaće na rast inflacije u Srbiji. Visina tog uticaja zavisiće od toga koliko će se cene energenata zadržati na visokom nivou.

Analiza takođe naglašava da smanjenje akciza, intervencije iz robnih rezervi i administrativna kontrola cena mogu privremeno da ublaže uticaj rasta cena energenata na inflaciju. Ipak, u dugom roku, rast cena energenata se preliva na inflaciju, što može dodatno otežati situaciju potrošačima i privredi.

Realnom rastu javnih prihoda u 2025. godini najviše su doprineli porezi i doprinosi na zarade, dok je na rast rashoda uticao relativno visok rast izdataka za penzije, plate i kupovinu roba i usluga. Iako su javne investicije realno opale, one su i dalje na visokom nivou, što ukazuje na potrebu za održavanjem javnih ulaganja u ključne sektore.

Kako je navedeno, fiskalna politika u prošloj godini je doprinela makroekonomskoj stabilnosti, ali i dalje ima slabosti u pogledu izbora prioriteta, efikasnosti i uticaja na reforme javnog sektora. Ove slabosti mogu predstavljati prepreku za dalji ekonomski napredak i stabilizaciju.

Ukoliko se privredna situacija znatnije pogorša u 2026. godini, deficit će verovatno biti veći od plana, projekcije su autora analize. Ova procena ukazuje na potrebu za pažljivim praćenjem ekonomskih trendova i prilagođavanjem fiskalnih politika kako bi se izbegle negativne posledice po privredu.

Narodna banka Srbije (NBS) tokom poslednjeg kvartala prošle i na početku ove godine prodaje devize kako bi kurs dinara održala na približno fiksnom nivou. Visoke devizne rezerve omogućavaju ovakvu politiku u dugom roku, ali takva politika može da dovede do smanjenja likvidnosti i usporavanja rasta privrede. Ova situacija zahteva pažljivo upravljanje monetarnom politikom kako bi se očuvala stabilnost dinara i podržao privredni rast.

U svetlu svih ovih izazova, Srbija se suočava sa kompleksnim ekonomskim okruženjem koje zahteva strateške odluke i efikasne politike. Ključni faktori će biti praćenje globalnih trendova, prilagođavanje unutrašnjih ekonomskih politika i očuvanje stabilnosti kako bi se obezbedio održiv rast i razvoj privrede u budućnosti.