Lešnik je jedna od najčešće korišćenih namirnica u prehrambenoj industriji, a njegova cena je na globalnom nivou porasla za više od trećine od početka godine. Ovaj porast cene delimično je posledica hladnog aprila u Turskoj, koji je uništio veliki broj cvetova lešnika, što negativno utiče na proizvođače čokolade. S obzirom na to da je i cena kakaa, koji je osnovni sastojak čokolade, već godinama u porastu, očekuje se dalji rast cena čokoladnih proizvoda.

S obzirom na situaciju sa lešnicima u Srbiji, naša zemlja se sve više pozicionira na evropskoj mapi proizvođača. Prema najnovijim podacima, Srbija zauzima četvrto mesto u Evropi sa proizvodnjom od oko 8.910 tona lešnika u 2024. godini, na površini od 8.718 hektara. Ovo je dvostruko više nego pre pet godina, a trend rasta se nastavlja. Prosečan prinos iznosi oko jedne tone po hektaru, dok uz primenu agrotehničkih mera i navodnjavanje može dostići i više od tri tone očišćenog lešnika.

Na domaćem tržištu, veleprodajna cena očišćenog jezgra lešnika kreće se između 900 i 1.300 dinara po kilogramu, dok otkupljivači plaćaju između 500 i 600 dinara za lešnik u ljusci. U maloprodaji, cena jezgra dostiže oko 800 dinara po kilogramu. Proizvođači koji ostvaruju prinose od oko dve tone po hektaru mogu zarađivati čak do 10.000 evra godišnje, a u izuzetno dobrim godinama ta cifra može biti i veća. Dug vek trajanja zasada, koji može biti i do 50 godina, čini ovu kulturu jednom od najisplativijih u voćarstvu, što se ogleda u sve većem broju novih zasada širom zemlje.

Iako Srbija ima značajan potencijal, domaća proizvodnja još uvek ne pokriva sve potrebe tržišta. Zbog toga se godišnje uveze lešnika u vrednosti od oko 5,5 miliona dolara, najčešće iz Severne Makedonije. Cena uvoznog lešnika bez ljuske u 2024. godini iznosila je 7.761 dolara po toni, što predstavlja porast od četvrtine u odnosu na prethodnu godinu. S druge strane, izvoz lešnika iz Srbije beleži značajan rast. U 2022. godini izvezeno je 1.428 tona očišćenog lešnika, dok je u 2023. godini vrednost izvoza dostigla oko 5,9 miliona dolara, što je skok od 252% u odnosu na prethodnu godinu. Najveći kupac srpskog lešnika je Italija, koja ima razvijenu konditorsku industriju i dugogodišnju potražnju za kvalitetnim jezgrima.

Srbija ne samo da ima potencijal da smanji zavisnost od uvoza, već i da poveća izvoz. Uz podršku kroz državne subvencije i IPARD programe, kao i unapređenje otkupne infrastrukture, lešnik bi mogao postati jedan od važnijih izvoznih poljoprivrednih proizvoda naše zemlje. Ulaganje u uzgoj lešnika se smatra dobrom prilikom za zaradu, posebno zbog rastuće potražnje u konditorskoj industriji.

Prednosti uzgoja lešnika su višeruka upotrebna vrednost, velika potražnja i jednostavna tehnologija uzgoja. Osim toga, drveće lešnika ima dug vek trajanja, a plodovi se lako čuvaju. Lešnik uspeva čak i na mestima gde druge voćne vrste ne mogu, a za uzgoj jednog hektara potrebno je oko 5.000 evra.

Međutim, proizvodnja lešnika nosi sa sobom i izazove. Potrebno je strpljenje, jer komercijalni prihodi počinju tek nakon 6 do 7 godina, a proizvođači treba da budu spremni na moguće uticaje poput nedostatka sunca, prekomerne kiše i štetočina. Ipak, uz prinos od 2-3 tone po hektaru i maloprodajnu cenu od 1.000 dinara po kilogramu, lešnik može garantovati sigurnu dobit i postati porodični biznis koji traje decenijama.