Milan Lalatović, poznati fudbalski trener, nedavno je imao otvoren razgovor o svojoj karijeri i iskustvima u srpskom fudbalu. U razgovoru sa voditeljem Milanom Kalinićem, Lalatović je razjasnio razloge čestih promena klubova i govorio o svojim ambicijama i postignućima. Njegove reči osvetlile su ne samo njegov profesionalni put, već i dinamiku u svetu transfera i trenerskog posla u Srbiji.

Na početku razgovora, Lalatović je istakao da su promene klubova često rezultat potražnje koju treneri imaju na tržištu. „Ja ću reći zato što vrediš. Čim te svi traže, znači da vrediš. Da ne vrediš, ne bi te tražili,“ rekao je Lalatović, naglašavajući kako je Vojvodina platila obeštećenje kako bi ga dovela ranije. Ova izjava osvetljava važnost prepoznatljivosti i uspeha trenera u fudbalskom svetu, gde je konkurencija velika i pritisak na postizanje rezultata konstantan.

Lalatović se prisetio svojih ranijih dana kao trenera, kada je bio u situaciji da se suočava sa teškim finansijskim uslovima. „Kad sam bio trener Borca iz Čačka, posle Crvene zvezde, bio sam trener Zvezde u nemaštini. Tad je Partizan bio ovo što je Crvena zvezda sada. Moja plata je bila pet hiljada, igrači su imali po dve-tri hiljade evra,“ rekao je on, ukazujući na promene u finansijskoj stabilnosti klubova tokom godina. Ovaj deo razgovora daje uvid u izazove sa kojima se treneri suočavaju, posebno u situacijama kada klubovi nemaju dovoljno sredstava za ulaganje u svoje timove.

Jedna od ključnih tema razgovora bila je Lalatovićeva uloga u Crvenoj zvezdi. „Ja sam napravio Crvenoj zvezdi 25 miliona evra, potpisao ugovor, hteo sam da radim dve godine za džabe,“ otkrio je on, ističući koliko mu je stalo do uspeha kluba. Njegova ambicija da osvoji titulu i doprinese finansijskom prosperitetu Zvezde kroz transfer igrača ukazuje na njegovu posvećenost i viziju. Lalatović je naveo da je predložio tadašnjim funkcionarima kluba, Zvezdanu Terziću i Kokezi, da se posveti radu bez novčane nadoknade kako bi postigao velike rezultate.

U razgovoru je takođe spomenuo neke od igrača koje je želeo da dovede u klub, ali se suočio sa finansijskim preprekama. „Hteo sam sad da dovede Čabrića, Krunića, može on da vam potvrdi. Ja sam ga lično zvao, 300 hiljada nismo imali da platimo obeštećenje,“ rekao je Lalatović, dodajući da je doprinio razvoju mladih igrača kao što su Luka Jović, Rajković, Grujić, Ristić i Jovanović. Ovaj deo razgovora naglašava važnost ulaganja u mlade talente i stvaranje budućnosti za klubove.

Na kraju, Lalatović je govorio o svom povratku u klubove poput Borca i Vojvodine, naglašavajući kako se uvek trudio da ostavi trag i doprinese uspehu. „Posle toga odlazim u Borac, 17 kola budem drugi, Vojvodina me tada uzima iz Čačka,“ rekao je, osvetljavajući svoju sposobnost da se prilagodi i uspešno vodi različite timove.

Razgovor sa Lalatovićem pruža ne samo uvid u njegovu karijeru, već i širu sliku o izazovima i prilikama u srpskom fudbalu. Njegove reči podsećaju na važnost strasti, predanosti i sposobnosti da se prepoznaju i iskoriste prilike koje dolaze. U svetu gde su rezultati ključni, Lalatović ostaje simbol trenera koji ne odustaje i koji se bori za svoje ideje i vizije.