Svetska zdravstvena organizacija (SZO) izdala je ozbiljno upozorenje o alarmantnom porastu otpornosti bakterija na antibiotike širom sveta, što predstavlja sve veću pretnju po javno zdravlje. Lekari predviđaju da će se broj smrtnih slučajeva uzrokovanih ovim problemom naglo povećati u narednim godinama. U 2023. godini, svaki šesti slučaj bakterijske infekcije pokazao je otpornost na antibiotike, što je alarmantna statistika.

Prema izveštaju SZO, više od 40% antibiotika je izgubilo svoju delotvornost protiv najčešćih infekcija, uključujući infekcije krvi, urinarnog trakta i seksualno prenosivih bolesti, u periodu od 2018. do 2023. godine. Ovaj porast otpornosti na antibiotike postaje globalna kriza, posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, gde su zdravstveni sistemi slabije opremljeni. To otežava prevenciju i lečenje ovih infekcija.

Analiza više od 23 miliona slučajeva iz 104 zemlje pokazuje da je u jugoistočnoj Aziji i istočnom Mediteranu čak trećina infekcija otporna na lekove, dok u Africi otpornost prisutna kod jedne od pet infekcija. Ova situacija stvara dodatne izazove za javno zdravlje, jer antimikrobna rezistencija nastaje kada bakterije razviju mehanizme preživljavanja uprkos lečenju. Očekuje se da će se broj smrtnih slučajeva povezanih sa bakterijskim infekcijama povećati, a otpornost na lekove je već bila povezana sa oko milion smrtnih slučajeva samo u 2021. godini.

Jedan od najvažnijih razloga za zabrinutost su gram-negativne bakterije, kao što je Ešerihija koli, koja izaziva teške infekcije, uključujući sepsu i otkazivanje organa. Više od 40% sojeva Ešerihije koli i više od polovine sojeva bakterije Klebsiella pneumoniae više ne reaguje na najčešće korišćene lekove. U nekim delovima Afrike, otpornost na ove bakterije dostiže čak 70%.

Problem se dodatno pogoršava jer bakterije postaju otporne i na moćne antibiotike poput karbapenema i fluorokinolona, koji se koriste u najtežim slučajevima infekcija. To znači da se efikasne opcije lečenja sve više sužavaju, što može dovesti do dramatičnih posledica po pacijente.

Stručnjaci upozoravaju da razvoj novih antibiotika ne prati brzinu pojave otpornosti. U mnogim slučajevima, čak i kada postoje novi lekovi, oni ne stižu do pacijenata kojima su najpotrebniji. Ako se ovaj trend nastavi, procenjuje se da bi broj smrtnih slučajeva povezanih sa antimikrobnom rezistencijom mogao porasti za čak 70% do 2050. godine.

SZO naglašava da svet ne uspeva da nadoknadi lekove koji gube efikasnost, a posledice se već osećaju u bolnicama širom planete. Prekomerna upotreba antibiotika je godinama bila upozoravana kao problem, ali sada je jasno da je potrebno uraditi više od samo kontrole potrošnje. Neophodno je ubrzati razvoj novih lekova i obezbediti njihovu racionalnu primenu.

U borbi protiv antimikrobne rezistencije, SZO preporučuje jačanje sistema nadzora i dijagnostike, poboljšanje pristupa antibioticima uskog spektra, kao i implementaciju mera prevencije kroz bolju higijenu, sanitarne uslove i vakcinaciju. To su ključni koraci ka smanjenju otpornosti na antibiotike i zaštiti javnog zdravlja.

U zaključku, globalna zajednica se suočava sa ozbiljnom krizom otpornosti na antibiotike koja zahteva hitnu akciju. Svi sektori društva, uključujući vlade, zdravstvene radnike i javnost, moraju se udružiti kako bi se pronašla rešenja koja će osigurati bezbednost pacijenata i očuvanje efikasnosti antibiotika za buduće generacije.