Magareće mleko, sapuni i sir od magarica postali su među najskupljim proizvodima u srpskom stočarstvu. Ovi proizvodi nisu samo rezultat trenutne mode, već se oslanjaju na ekonomiju koja podrazumeva malu proizvodnju mleka, dug ciklus, specifičnu ishranu i rastuću potražnju. Magarac se često smatra potcenjenom životinjom, iako je ekonomičan za održavanje i pruža retke i vredne proizvode.

Na svetu ima oko 50 miliona odomaćenih magaraca, ali samo nešto više od 1.000 njih se nalazi u Srbiji. Dok se u mnogim zemljama uzgajaju tri osnovne vrste magaraca, u Srbiji opstaje autohtona rasa balkanskog magarca. Njegovi proizvodi, uključujući magareće mleko, sir i sapune, smatraju se luksuznim delikatesima.

U Zasavici, prirodnom rezervatu, uzgaja se oko 300 muznih magarica koje daju lekovito magareće mleko. Na osnovu ovog mleka pravljen je najskuplji sir na svetu, poznat kao „pule“, što znači magareće mladunče. Kilogram ovog sira može dostići cenu od 1.200 evra, a sve što se proizvede u Zasavici unapred se rasprodaje. Razlog visoke cene je zbog toga što jedna magarica godišnje daje samo 15-20 litara mleka, a za proizvodnju jednog kilograma sira potrebno je čak 25 litara magarećeg mleka.

Ova ekonomija „belog zlata“ objašnjava zašto je cena jednog litra magarećeg mleka oko 50 evra. Prosečna dnevna proizvodnja mleka po magarici je oko 0,3 litra, što je daleko od dovoljnog za masovnu proizvodnju. Osim toga, magarice imaju dug biološki ciklus, a graviditet traje između 330 i 370 dana, obično donoseći samo jedno mladunče.

Mleko od magarice je poznato po svom visokom sadržaju vitamina C, koji je termolabilan, što znači da se ne kuva već se šok-zamrzava kako bi se očuvala njegova svojstva. S obzirom na to da se magarice hrane na pašnjacima, njihovo mleko se često smatra „organskim“. Sastav magarećeg mleka uključuje više albumina i globulina, dok je sadržaj masti oko 1,3%, sa preovlađujućim nezasićenim masnim kiselinama. Ovo mleko nije pogodno za osobe sa intolerancijom na laktozu, ali se tradicionalno koristi za jačanje imuniteta i lečenje respiratornih problema.

Osim sira, od magarećeg mleka prave se i kreme, sapuni, losioni i likeri. Ovi proizvodi omogućavaju dodatnu vrednost po jedinici i olakšavaju izvoz nišnih serija. U Srbiji se procenjuje da ima između 850 i 1.000 magarica, a veće farme postoje u Zasavici, Staroj planini i Pomoravlju.

Subvencije za uzgajivače su okvirno 10.000 RSD po grlu, što dodatno podstiče razvoj ove grane stočarstva. Pored toga, sve više farmi otvara svoja vrata posetiocima, nudeći edukaciju, degustacije i prodaju na licu mesta, što predstavlja dodatni prihod i kanal direktne prodaje.

Uzimajući u obzir sve ove faktore, jasno je da magareće mleko i njegovi proizvodi ne predstavljaju samo luksuz, već i potencijal za razvoj srpskog stočarstva. U svetlu rastuće potražnje i ograničene ponude, ovi proizvodi se čine kao održiva investicija za budućnost. Magarac, često zapostavljen, pokazuje se kao pravi dragulj u stočarstvu, donoseći ne samo ekonomske koristi već i očuvanje autohtonih pasmina i tradicija.