Šef litvanske diplomatije Kestutis Budris kritikovao je danas ponašanje predsednika Rusije, Vladimira Putina, nazivajući ga teroristom koji koristi strah kao sredstvo za ostvarivanje svojih ciljeva i odugovlači sa pregovorima kako bi izbegao pravi dogovor o miru. Ove izjave dolaze u svetlu sve većih tenzija između Rusije i Ukrajine, a posebno nakon nedavnih napada na ukrajinske ciljeve.

Budris je na društvenoj mreži Iks istakao da je Putinov odgovor na predlog o primirju bio masovni napad dronovima na Ukrajinu, što ocenjuje kao njegovu uobičajenu taktiku. „Putin igra svoju igru – koristi teror kao sredstvo moći i kupuje vreme da izbegne pravi dogovor o miru“, napisao je litvanski ministar.

On je naglasio da Rusija mora pristati na bezuslovno primirje, ili će se suočiti sa još težim sankcijama. „Govoriti o miru dok ruske bombe padaju na ukrajinske civile je farsa. Pravila su jasna – bezuslovno primirje od ponedeljka ili nove, još oštrije sankcije. Ovakav pristup je delotvoran i moramo ga se držati“, poručio je Budris.

Litvanski zvaničnik je dodao da ukoliko rusko oružje ne prestane da deluje do sutra, mora se uvesti novi paket sankcija bez oklevanja. Ove tvrdnje dolaze u trenutku kada se čini da je međunarodna zajednica, uključujući i EU i SAD, sve više ujedinjena u stavu prema Rusiji i njenim vojnim akcijama.

Budris je takođe primetio da je ubrzani Putinov odgovor, koji se ogleda u njegovoj hitnoj konferenciji za novinare, usledio manje od 24 sata nakon što su evropski lideri, uz podršku SAD, zatražili bezuslovno primirje od najmanje 30 dana. Ova situacija dodatno naglašava hitnost i ozbiljnost problema koji se tiče mira u regionu.

Prethodnog dana, lideri takozvane “Koalicije voljnih” – Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Poljske, zajedno sa predstavnicima Ukrajine, sastali su se u Kijevu, gde su izrazili zajednički zahtev da Rusija pristane na bezuslovno 30-dnevno primirje. U svom saopštenju su upozorili da će u suprotnom Rusija biti suočena sa sveobuhvatnim sankcijama.

Putin je, nakon ovih zahteva, predložio Kijevu nastavak direktnih pregovora bez ikakvih preduslova, koji bi, prema njegovim rečima, trebalo da počnu 15. maja u Istanbulu. Ovaj potez se može tumačiti kao pokušaj da se smanji pritisak međunarodne zajednice i da se zadrži kontrola nad situacijom u regionu.

S obzirom na sve veće napetosti i nesigurnost, Budris je istakao važnost jedinstvenog odgovora međunarodne zajednice prema Rusiji. On veruje da je bezuslovno primirje ključno za postizanje trajnog mira i stabilnosti u regionu. „Svi moramo biti jasni: ne možemo dozvoliti da se igraju sa sudbinama ljudi, dok se na terenu nastavljaju borbe“, rekao je Budris.

Ova izjava dolazi u trenutku kada se čini da su napetosti između Rusije i Ukrajine na najvišem nivou, a međunarodna zajednica se suočava sa izazovima kako da odgovori na ovu krizu. Način na koji se situacija razvija u narednim danima biće od suštinskog značaja za budućnost mira i stabilnosti u ovom delu sveta.

U svetlu ovih događaja, svet s pažnjom prati razvoj situacije, s posebnim naglaskom na potencijalne posledice po međunarodne odnose i sigurnost u Evropi. Budrisove izjave ukazuju na to da Litvanija, kao članica EU i NATO, ostaje čvrsto posvećena podršci Ukrajini u njenoj borbi za suverenitet i teritorijalnu celovitost.