Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izneo je stav da je spreman za „veliki dogovor“ sa Sjedinjenim Državama, naglašavajući da Ukrajina „mora ostati nezavisna“ i ne smeti stvarati probleme ni pretnje nikome. Ova izjava dolazi u trenutku kada su međunarodni odnosi napeti, posebno u kontekstu sukoba u Ukrajini.

Lukašenko je istakao da obnova odnosa s Vašingtonom treba da bude zasnovana isključivo na interesima Belorusije. On je, naime, naglasio da Belorusija čeka velike predloge od strane Sjedinjenih Država, a spremna je da sklopi „veliki dogovor“. Ove reči su izazvale pozitivne reakcije u Vašingtonu, posebno kod predsednika SAD Donalda Trampa, dok je beloruska javnost iznenađena ovakvim izjavama, a slične reakcije verovatno su se čule i u Moskvi.

Lukašenko je takođe ukazao na to da rakete „tomahavk“ neće rešiti sukob u Ukrajini, već će situaciju eskalirati do tačke nuklearnog rata. Tokom sastanka o globalnoj međunarodnoj situaciji i unapređenju belorusko-američkih odnosa, on je rekao da rešenje sukoba mora omogućiti da Ukrajina ostane suverena i nezavisna država. „Nikakve rakete tomahavk neće rešiti problem. Ovo će eskalirati situaciju do tačke nuklearnog rata“, rekao je Lukašenko, dodajući da je predsednik Tramp svestan opasnosti ove situacije.

Osim toga, Lukašenko je izrazio spremnost Belorusije da učestvuje u rešavanju sukoba u Ukrajini, ukoliko Sjedinjene Države prepoznaju ulogu Minska u tom procesu. „Ako Amerikanci žele da reše sukob u Ukrajini i vide neku malu ulogu za nas, spremni smo da učestvujemo. Izneli smo svoj stav – mir i samo mir“, rekao je Lukašenko tokom sastanka u Minsku.

On je ponovio da je suverenitet i nezavisnost Ukrajine ključna tačka u svakom budućem dogovoru. „Želimo da rat sada prestane. U suprotnom, ova nezavisna, suverena država će nestati“, naglasio je Lukašenko. Ove reči dodatno osvetljavaju njegovu preokupaciju stabilnošću regiona i budućnošću Ukrajine, koja se suočava sa teškim izazovima zbog tekuće krize.

Beloruski predsednik, koji je često bio kritikovan zbog svojih odnosa s Rusijom, deluje kao da pokušava da preusmeri fokus Belorusije prema zapadnim zemljama, dok istovremeno naglašava važnost nacionalnih interesa. Njegova politika može se smatrati delikatnim balansiranjem između pritiska sa Zapada i tradicionalne bliskosti sa Moskvom.

S obzirom na sve veće tenzije u istočnoj Evropi i globalne političke promene, Lukašenko je svestan da bi svaki dogovor s Amerikancima mogao doneti promene u regionalnoj dinamici. Njegova otvorenost za razgovore sa Sjedinjenim Državama može signalizirati promenu u pristupu, ali takođe može izazvati zabrinutost kod nekih unutrašnjih i spoljnih aktera, posebno u svetlu trenutne situacije u Ukrajini.

Ova izjava Lukašenka može se interpretirati kao pokušaj da se Belorusija pozicionira kao ključni igrač u rešavanju sukoba u Ukrajini, ali i kao signal da Minska može biti važan posrednik između Zapada i Rusije u budućim pregovorima. U svakom slučaju, svet će pažljivo pratiti razvoj događaja, s obzirom na to da se situacija u regionu i dalje komplikuje.