Naftna industrija Srbije (NIS) se suočava sa ključnom odlukom koja se očekuje ove nedelje, a to je da li će joj biti uvedene sankcije ili će Sjedinjene Američke Države (SAD) odobriti još jedno odlaganje. Licenca za operativni rad NIS-u ističe 1. jula, a ova licenca omogućava kompaniji da uvozi naftu preko Jadranskog naftovoda (JANAF). Pored toga, ističe i licenca koja omogućava produženje pregovora o promeni vlasništva između ruskog Gasprom Njefta i mađarskog MOL-a.

Prema rečima jednog od sagovornika, postoji strah da su sankcije bliže nego ikada, dok neki smatraju da će OFAC (Kancelarija za kontrolu strane imovine) odložiti sankcije kako bi se izbegla energetska kriza u Srbiji. NIS je nedavno podneo novi zahtev za izdatak licence američkom Ministarstvu finansija. U međuvremenu, OFAC je produžio licencu ruskoj kompaniji Lukoil za pregovore o prodaji imovine do 25. jula, što može značiti i da bi NIS-u mogla biti odobrena slična produžena licenca.

Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, potvrdio je da Rusija razmatra prodaju većinskog dela vlasništva u NIS-u, ali analitičari smatraju da Rusija zapravo ne želi da proda svoj udeo i da je reč o odugovlačenju. Srbija je u izveštaju Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) navela da ima plan za slučaj da pregovori između Gasprom Njefta i MOL-a propadnu, a kao krajnju opciju razmatra preuzimanje NIS-a.

Direktor kompanije „KFT Senator Treasury G.T.7 Dva“, Ranko Mimović, izrazio je spremnost da potpiše NDA ugovor o poverljivosti radi kupovine dela ruskog udelа u NIS-u. Njegova izjava je još jedan pokazatelj kompleksnosti situacije.

Analitičar brokerske kuće IPOPEMA Securities, Vladan Pavlović, smatra da je uvođenje sankcija neizbežno, ali bi eventualno moglo doći do još jednog kratkog roka. On naglašava da Lukoil i NIS ne bi trebali da se upoređuju, jer je Lukoil znatno veća kompanija sa većim tržišnim značajem. Pavlović tumači izjavu Peskova o prodaji kao potvrdu da se ne vode pregovori.

S druge strane, Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu smatra da je realnije očekivati novo produženje licencije nego uvođenje sankcija. On ističe pragmatizam američke administracije, koja je svesna da NIS predstavlja ključni stub energetskog sistema Srbije. Uvođenje sankcija bez prelaznog perioda moglo bi izazvati ozbiljne poremećaje u snabdevanju.

Mijušković takođe ukazuje na to da produženje licencije Lukoilu može biti indikator načina na koji američka administracija pristupa ovim pitanjima, pokazujući spremnost da se vlasničke promene rešavaju kroz pregovore. Izjava Peskova o razmatranju prodaje NIS-a može značiti da se u Moskvi razmatraju različiti ishodi.

Ukoliko pregovori između Gasprom Njefta i MOL-a propadnu, Mijušković smatra da bi MOL mogao biti najozbiljniji kandidat za preuzimanje NIS-a, ali ne isključuje pojavu drugih evropskih ili bliskoistočnih energetskih kompanija. Takođe, Srbija bi mogla privremeno povećati svoje vlasničko učešće u NIS-u da bi obezbedila energetsku stabilnost.

Zaključno, pitanje NIS-a prevazilazi klasičnu privatizaciju ili korporativno upravljanje i postaje pitanje energetske bezbednosti. Srbija se nalazi pred važnim odlukama koje će oblikovati budućnost njenog energetskog sektora. U ovom kontekstu, pažljiv pristup i razmatranje svih mogućnosti biće ključni za očuvanje stabilnosti i održivosti energetskog sistema.