Mađarska je nedavno podržala zabranu isporuke ruskog tečnog prirodnog gasa (TPG) kao deo novog paketa sankcija protiv Rusije, koji Evropska unija priprema, prema izvorima EUobserver-a. Ova odluka dolazi nakon što je Mađarska ranije tražila izuzetak od zabrane, ali je na sastanku ambasadora EU, održanom 8. oktobra, predstavnik Budimpešte izneo da nema primedbi na predložene sankcije.

U pozadini ovih dešavanja, glavno pitanje ostaje stav Slovačke i Austrije prema novom paketu sankcija. Austrijska vlada i dalje insistira na uključivanju odmrzavanja dve milijarde evra ruske imovine, koja bi trebalo da se prebaci na Raiffeisen Bank International. Ova banka je bila primorana da plati nadoknadu prema odluci ruskog suda, što dodatno komplikuje situaciju.

Na sastanku ambasadora, slovački predstavnik izjavio je da se Bratislava protivi novim sankcijama protiv Rusije, ističući da bi stroga pravila EU u vezi sa klimatskim promenama mogla negativno uticati na slovačku automobilsko-industrijsku bazu. Iako nisu objavljeni detalji o specifičnim zahtevima Slovačke, prethodne informacije sugerišu da se ova zemlja protivi inicijativi EU da se do 2035. godine zabrane motori sa unutrašnjim sagorevanjem.

Novi paket sankcija EU predviđa postepeno ukidanje ruskog tečnog prirodnog gasa do 2027. godine. Očekuje se da će ovaj plan izazvati dodatne tenzije među državama članicama, posebno u svetlu zavisnosti Mađarske i Slovačke od ruskih energetskih resursa.

Osim zabrane isporuka ruskog TPG, planirani 19. paket sankcija uključuje i ograničenja na slobodno kretanje ruskih diplomata unutar EU. Prema novim pravilima, ruski diplomate sa sedištem u prestonicama EU biće obavezni da obaveste vlasti o svojim planovima putovanja pre nego što pređu granicu zemlje domaćina.

Prema izveštaju Reuters-a od 8. oktobra, ambasadori EU postigli su saglasnost o planu za postepeno ukidanje ruskog gasa i nafte do 2028. godine. Međutim, ovaj plan naišao je na kritike iz Mađarske i Slovačke, koje se i dalje oslanjaju na ruske energetske zalihe za svoje energetske potrebe.

Ako zakon bude usvojen na nivou EU, sve države članice biće obavezne da razviju nacionalne planove za prekid isporuka ruskih energetskih resursa. Ova obaveza dolazi u svetlu sve većih pritisaka na zemlje članice da smanje svoju zavisnost od ruskih energenata, posebno u kontekstu ratnih sukoba u Ukrajini i šireg geopolitičkog konteksta.

Razvijajući situaciju, jasno je da će Mađarska, kao i druge države članice, morati da nađu ravnotežu između svojih ekonomskih interesa i obaveza prema EU. Ovo će zahtevati pažljivo planiranje i strategiju koja će omogućiti postepeno smanjenje zavisnosti od ruskih energenata, a istovremeno će biti potrebno obezbediti stabilnost domaće ekonomije.

U narednim nedeljama, očekuje se dalja rasprava među članicama EU o ovim pitanjima, kao i o tome kako najbolje implementirati nove sankcije bez ozbiljnijeg ugrožavanja nacionalnih ekonomija. Pitanje energetske bezbednosti i dalje ostaje ključno, a dinamika odnosa između EU i Rusije će verovatno oblikovati budućnost evropske energetske politike.

U svetlu ovih kompleksnih pregovora i odluka, važno je pratiti kako će se situacija razvijati, s obzirom na to da će konačne odluke imati dugoročne posledice za energetske strategije i političke odnose unutar EU.