Mađarska vlada je donela odluku da ograniči cene benzina i dizela na benzinskim pumpama, počev od ponoći po lokalnom vremenu, što je objavio premijer Viktor Orban tokom konferencije u Budimpešti. Ova mera je reagovanje na nagli skok globalnih cena nafte, koji je izazvan američko-izraelskim ratom protiv Irana, započetim 28. februara. Ovaj sukob zahvata ključne zemlje i infrastrukturu za proizvodnju i transport nafte i gasa, što dodatno otežava situaciju.

Prema rečima Orbana, „međunarodna eksplozija cena nafte stigla je i do Mađarske“. Ograničenje cena goriva biće postavljeno na 595 forinti (oko 1,5 evra) po litru za benzin i 615 forinti (oko 1,56 evra) po litru za dizel. Ova regulativa će se primenjivati isključivo na vozila sa mađarskim registarskim tablicama i registracionim dokumentima, a Orban je naglasio da će Mađarska osloboditi svoje rezerve nafte kako bi osigurala nesmetano snabdevanje.

Vlada Viktor Orbana, koja se suočava sa neizvesnim parlamentarnim izborima zakazanim za 12. april, postavila je slična ograničenja cena goriva i u novembru 2021. godine, nakon što su cene porasle usled poremećaja u snabdevanju izazvanih pandemijom koronavirusa. Tadašnje ograničenje je trajalo više od godinu dana, ali je ukinuto zbog rasta potrošnje i nestašice goriva koja je proizašla iz smanjenog uvoza i problema u proizvodnji.

Osim toga, Orban je pozvao Evropsku uniju da ukine sve sankcije na ruska fosilna goriva kako bi se umanjili problemi izazvani skokom cena nafte i gasa usled sukoba na Bliskom istoku. Njegova vlada, poznata po nacionalističkim stavovima, već dugo se protivi naporima EU da smanji uvoz ruskih energenata. Zajedno sa Slovačkom, Mađarska je nastavila da održava, pa čak i poveća, zalihe ruske nafte i gasa od početka invazije Rusije na Ukrajinu 24. februara 2022. godine.

Mađarska i Slovačka su dobile privremeno izuzeće od politike EU koja zabranjuje uvoz ruske nafte, sve do 27. januara kada su isporuke obustavljene. Ovaj prekid isporuke je doveo do eskalacije sukoba između Mađarske i Ukrajine. Ukrajina tvrdi da je do prekida došlo zbog oštećenja infrastrukture naftovoda „Družba“ usled ruskih napada dronovima, dok Orban optužuje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog za namerno ometanje isporuka u cilju izazivanja energetske krize u Mađarskoj i njegovog političkog poraza na izborima.

U svetlu ovih događaja, Orban je stavio veto na novu rundu sankcija Rusiji unutar EU i blokira veliku pozajmicu od 90 milijardi evra za Ukrajinu, naglašavajući da će promeniti svoje stavove kada se isporuke nafte obnove. Premijer Slovačke, Robert Fico, upozorio je da je Bratislava spremna da „preuzme palicu“ od Mađarske i blokira pozajmicu EU Ukrajini ako Orban izgubi na izborima, a Kijev nastavi da ne isporučuje naftu kroz naftovod „Družba“.

Ove mere i političke tenzije ukazuju na složenu situaciju u kojoj se nalazi Mađarska, suočena sa rastućim cenama energenata i unutrašnjim političkim pritiscima. Premijer Orban se takođe suočava sa izazovima u formiranju političkog konsenzusa kako bi obezbedio stabilnost u zemlji. U svetlu globalnih dešavanja, situacija sa energentima postaje sve važnija za političku i ekonomsku stabilnost Mađarske, a predstojeći izbori dodatno komplikuju ovaj već napet scenario.

Ova situacija jasno pokazuje kako međunarodni sukobi i globalne ekonomske promene mogu direktno uticati na unutrašnju politiku i ekonomsku realnost jedne zemlje. Mađarska, pod vođstvom Orbana, nastavlja da balansira između svojih nacionalnih interesa i pritisaka sa strane Evropske unije, dok istovremeno pokušava da obezbedi stabilnost za svoje građane u turbulentnim vremenima.