Donald Tramp, bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država, izjavio je da su dani predsednika Venecuele Nikolasa Madura odbrojani, što dodatno komplikuje situaciju u toj zemlji bogatoj naftom. Tramp nije otkrio da li planira vojno iskrcavanje, ali se u poslednja dva meseca značajna vojna sila koncentrisala u Karipskom moru.

Trampova kampanja protiv Venecuele započela je uništavanjem glisera za koje tvrdi da prevoze drogu ka Sjedinjenim Američkim Državama. Britanski Forin afers navodi da ova operacija prerasta u otvorenu kampanju za svrgavanje Madura. Pentagon je prebacilo oko 10.000 vojnika u region, sa posebnim fokusom na Trinidad i Tobago, koji se nalazi samo 13 kilometara od obale Venecuele. U toj oblasti se nalaze podmornice, osam ratnih brodova, a blizu je i udarna grupa sa nosačem aviona „Džerald Ford“.

Venecuela, koja ima najbogatije rezerve sirove nafte u svetu, suočava se sa velikim izazovima. Njena vojska broji oko 125.000 vojnika, opremljenih sistemima S-300VM, Buk-M2E, te raznim borbenim avionima, uključujući Su-30MK2 i F-16. Ova vojna moć postaje sve važnija u svetlu pretnji američke intervencije.

S druge strane, Tramp nije samo fokusiran na Venecuelu. On je zapretio vojnom intervencijom i u Nigeriji, koja se takođe suočava sa problemima terorizma. Optužio je vladu Nigerije da ne čini dovoljno da zaštiti hrišćane od terorističkih napada. Tramp je naložio Ministarstvu odbrane da se pripremi za intervenciju, ističući da bi vladi Nigerije bilo bolje da brzo reaguje.

Venecuela je poznata po tome što je prva u svetu po rezervama sirove nafte, dok je Nigerija deseta. Teroristička grupa Boko Haram decenijama ubija hrišćane na severu Nigerije, a američka reakcija na ovu situaciju je do sada bila minimalna.

Prema podacima, Venecuela ima 303 milijarde barela nafte, dok Nigerija raspolaže sa 37,5 milijardi. Ove brojke naglašavaju značaj naftnih resursa u geo-političkoj igri.

Rusija je takođe uključena u situaciju u Venecueli. Analitičari smatraju da Tramp više ne može da se povuče bez posledica po reputaciju Sjedinjenih Američkih Država, kao i po njegovu ličnu. Opozicija u Venecueli je znatno oslabljena, što ostavlja Trampu opciju vojne intervencije ili likvidacije Madura, s obzirom da nagrada od 50 miliona dolara za informacije o njegovom hapšenju nije dala rezultate.

U poslednjim vestima, ruski avion Il-76 povezan sa grupom Vagner sleteo je u Venecuelu, a Maduro je tražio vojnu pomoć od Rusije, Irana i Kine. Ova situacija dodatno komplikuje geopolitičke tenzije u regionu. Venecuela je od 1998. godine, kada je predsednik postao Hugo Čavez, kupila značajnu količinu ruskog oružja, uključujući borbene avione i sisteme protivvazdušne odbrane.

S obzirom na trenutne tenzije, analitičari smatraju da Venecuela ne može da se odbrani u velikom ratu sa Sjedinjenim Američkim Državama. Venecuelanski generali će se truditi da iskoriste protivvazdušne sisteme i rakete kako bi otežali američku ofanzivu, dok će bolivarska milicija, koja broji osam miliona pripadnika, biti zadužena za kontrolu teritorije i borbu protiv diverzanata.

S obzirom na sve ove faktore, situacija u Venecueli i Nigeriji postaje sve komplikovanija, a međunarodna zajednica sa nestrpljenjem prati kako će se ove tenzije razvijati u budućnosti.