Jezivo svedočenje iz sudnice u Saldanji potreslo je sve prisutne tokom izricanja presude troje optuženih za otmicu i trgovinu ljudima. Majka, Rakvel „Keli“ Smit, njen partner Džekven Apolis i njihov prijatelj Stiven van Rin osuđeni su na doživotne kazne zatvora nakon šestonedeljnog suđenja. Presuda je izrečena u sportskoj hali kako bi što više članova zajednice moglo da prisustvuje.
Tokom suđenja otkriveno je da je šestogodišnja Džošlin Smit, koja je nestala u februaru 2024. godine, navodno prodata tradicionalnom iscelitelju poznatom kao sangoma. Ovaj iscelitelj je tražio delove njenog tela, uključujući oči i kožu. Iako je devojčica i dalje nestala, policijska istraga se nastavlja.
Snimak Džošlin kako se smeje prikazan je pred izricanje presude, izazivajući duboke emocije među prisutnima, uključujući i prevodioca, koji nije mogao da zadrži suze. Sudija Nejtan Erasmis pročitao je presude u prisustvu porodice i prijatelja, a izjave su u sudu pročitale Džošlinina baka, Amanda Smit-Danijels, i porodična prijateljica koja je želela da je usvoji.
Amanda Smit-Danijels je emotivno pitala svoju ćerku: „Kako možeš da spavaš i živiš sama sa sobom?“ Učiteljica Džošlin, Edna Mart, opisala je devojčicu kao tihu i „uvek urednu“, izražavajući nevericu da je njena majka bila sposobna da je proda.
Svedoci su tokom suđenja izneli šokantne tvrdnje. Jedan od njih je izjavio da je Smit govorila o prodaji svoje dece za po 20.000 randa, dok je drugi svedok rekao da je bila spremna da prihvati i nižu cenu od 275 dolara. Ovi svedoci su potvrdili da je cilj bio da se devojčica isporuči iscelitelju koji je tražio njene oči i kožu.
Nakon Džošlininog nestanka, njena majka je prvobitno dobijala podršku suseda i učestvovala u potrazi po peščanim dinama oko siromašnog naselja Midelpos, gde je živela sa svojim partnerom, sinom i mlađom polusestrom Džošlin. Smit je tvrdila da je tog dana ostavila devojčicu sa Džekvenom Apolisom, nakon čega je nestala.
I pored intenzivne potrage, sudbina Džošlin ostaje nepoznata, a suđenje i presude izazvali su ogroman bes i tugu širom zemlje. Ova tragična priča o otmici i trgovini ljudima izazvala je veliku pažnju javnosti i postavila pitanja o sigurnosti dece i borbi protiv ovog strašnog zločina.
U ovoj situaciji, važno je naglasiti da su slučajevi trgovine ljudima i otmice sveprisutni problemi koji zahtevaju hitnu reakciju i efikasnu saradnju vlasti, nevladinih organizacija i građanske zajednice. Ova presuda, iako donosi pravdu za Džošlin i njenu porodicu, takođe podseća na potrebu za većom svesti i preventivnim merama za zaštitu dece od sličnih zločina u budućnosti.
Ceo slučaj je izazvao široke reakcije u društvu, a mnogi se nadaju da će ovaj tragičan događaj pokrenuti širu diskusiju o ljudskim pravima, zaštiti dece i potrebnim promenama u zakonodavstvu koje će pomoći u borbi protiv trgovine ljudima. Svi prisutni u sudnici osećali su težinu ove tragedije, a suze su bile znak kolektivnog bola i nade da će se pravda na kraju ipak ostvariti.
