Svetlana Zorić (34), kuvarica u Dečijem selu u Sremskoj Kamenici, ubijena je pre tačno 14 godina, a slučaj i dalje izaziva pažnju javnosti. Istraga je pokazala da je ubistvo počinio Saša M. (17), štićenik Dečijeg sela, koji je u trenutku zločina bio maloletan. Mediji su tada izveštavali da je Saša, zajedno sa svojim starijim braćom, smešten u Dečije selo nakon gubitka oca, dok se njihova majka preudala.
Ubistvo se dogodilo u kuhinji, gde je Saša Zorić nasmrt izbo kuhinjskim nožem. Nakon zločina, on se javio svojoj vaspitačici i priznao šta je učinio. Navodno je pokušao da sebi oduzme život, prerezujući vene, ali mu to nije pošlo za rukom. Hitna pomoć ga je prevezla u bolnicu, gde mu je pružena pomoć.
Svedoci su govorili o Saši kao o dečaku koji je bio aktivan i koristan, a na dan ubistva, kako je ispričao njegov brat Slobodan, on je čak pomagao u kuhinji i prao sudove. Samo nekoliko minuta kasnije, vratio se u svoju kuću krvavih ruku, priznajući da je ubio kuvaricu. Ovaj incident potresao je zajednicu i širu javnost u Srbiji.
Nakon hapšenja, Saša M. je optužen za teško ubistvo. Kako je bio maloletan u vreme izvršenja zločina, suđenje je vođeno pred većem za maloletnike Višeg suda u Novom Sadu. U februaru 2012. godine, osuđen je na kaznu od četiri i po godine zatvora. Ova presuda izazvala je različite reakcije u javnosti, posebno zbog prirode zločina i mladosti počinioca.
Mnogi su se pitali kako je moguće da mladić u tako ranoj dobi počini ovakvo delo, a psiholozi su ukazivali na složenost situacije u kojoj se nalazio. Odrastajući u Dečijem selu, Saša je bio suočen s brojnim izazovima, uključujući emocionalne i psihološke posledice gubitka roditelja.
Ovaj slučaj je takođe otvorio pitanje o sistemu zaštite dece i mladih u Srbiji, kao i o potrebnim reformama kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti. Mnogi veruju da je potrebno više pažnje posvetiti mentalnom zdravlju i emocionalnoj podršci mladih, naročito onih koji su prošli kroz teške životne okolnosti.
Danas, 14 godina nakon zločina, sećanje na Svetlanu Zorić ostaje živo u srcima onih koji su je poznavali. Njena tragična sudbina podseća na važnost brige za decu i mlade, kao i na potrebu za prevencijom nasilja u društvu. Ovaj slučaj i dalje izaziva diskusije o odgovornosti, rehabilitaciji i pravdi, a zajednica se nada da će se slični incidenti moći sprečiti kroz edukaciju i podršku onima kojima je potrebna.
