Trgovina na malo u Hrvatskoj beleži promene koje ukazuju na usporavanje rasta, prema najnovijim podacima Državnog zavoda za statistiku (DZS). U novembru je zabeležen porast od 1,4% u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, što predstavlja značajno usporavanje u odnosu na oktobarski rast od 4,1%. Ova situacija ukazuje na to da se, iako maloprodaja beleži rast već 32 meseca zaredom, trenutni trend postaje sve sporiji, a novembarski rezultati su najniži od marta 2023. godine.

U analizi sektora maloprodaje, DZS navodi da je došlo do značajnih promena u potrošnji. Promet od trgovine na malo hranom, pićem i duvanskim proizvodima opao je za 2,6%, što može ukazivati na smanjenje potražnje za osnovnim životnim namirnicama. S druge strane, promet od trgovine na malo neprehrambenim proizvodima, isključujući motorna goriva i maziva, porastao je za 4,1%. Ova razlika u trendovima može sugerisati da potrošači sve više ulažu u neprehrambene proizvode, dok se prehrambeni sektor suočava sa izazovima.

Na mesečnom nivou, maloprodaja je zabeležila pad od 2,2% u novembru u poređenju sa oktobrom. U ovom kontekstu, promet od trgovine na malo prehrambenim proizvodima opao je za 4,3%, dok je promet od neprehrambenih proizvoda pao za 3,8%. Ovi podaci ukazuju na to da sezonski faktori mogu uticati na potrošačke navike, kao i na mogućnost povećane inflacije koja može smanjiti kupovnu moć građana.

I pored usporavanja rasta u novembru, ukupni promet od trgovine na malo u Hrvatskoj u prvih jedanaest meseci 2025. godine realno je porastao za 3,4% u poređenju sa istim periodom prošle godine. Ova dugoročna perspektiva ukazuje na to da Hrvatska maloprodaja još uvek ima potencijal za rast, ali se suočava sa izazovima koji mogu uticati na kratkoročne rezultate.

Ekonomisti i analitičari ukazuju na nekoliko faktora koji mogu uticati na trenutnu situaciju na tržištu. Inflacija, koja je u poslednje vreme bila prisutna u mnogim evropskim zemljama, može smanjiti potražnju potrošača, dok povećanje cena osnovnih životnih namirnica može dovesti do preusmeravanja potrošnje na neprehrambene proizvode. Takođe, sezonski faktori, poput praznika i godišnjih odmora, mogu značajno uticati na obrasce potrošnje.

U svetlu ovih informacija, trgovci na malo u Hrvatskoj bi trebali razmotriti strategije za prilagođavanje promenama u potražnji. Povećanje raznolikosti proizvoda, promocije i specijalne ponude mogu pomoći u privlačenju kupaca i povećanju prometa. Takođe, poboljšanje korisničkog iskustva i korišćenje digitalnih kanala za prodaju može biti ključno u ovom periodu, s obzirom na to da su potrošači sve više orijentisani na online kupovinu.

U zaključku, iako je maloprodaja u Hrvatskoj i dalje u porastu, aktuelni podaci ukazuju na usporavanje rasta koje zahteva pažnju i prilagođavanje od strane trgovaca. Proučavanje tržišnih trendova, prilagođavanje ponude i fokus na zadovoljstvo kupaca mogu biti ključni za prevazilaženje trenutnih izazova i održavanje rasta u budućnosti.