Dr Marina Vidojević je istaknuta stručnjakinja u oblasti socijalne zaštite koja već dugi niz godina vodi Ustanovu za decu i mlade “Sremčica”. Njen rad je usmeren ka podršci najosetljivijim grupama u društvu, a u svojoj nedavno objavljenoj monografiji „Medijska vidljivost socijalnih usluga“, istražuje kako mediji prikazuju socijalno ugrožene grupe. Njena motivacija za ovu temu proizašla je iz višegodišnjeg iskustva u radu sa osobama sa teškoćama u razvoju, gde je primetila da se njihov glas često ne čuje dovoljno u medijima.

U monografiji, Vidojević ističe da su socijalno ugrožene grupe najčešće vidljive u dramatičnim situacijama, kao što su tragedije ili šokantni događaji, dok se njihovi pozitivni uspesi i doprinosi zajednici retko prikazuju. Ona naglašava važnost da se pozitivne priče istaknuto predstavljaju, jer mogu imati edukativni i motivišući efekat na širu javnost.

Vidojević takođe ukazuje na greške u izveštavanju o ovim grupama, ističući da je važno pristupiti ovim temama s posebnim senzibilitetom. Većina novinara ima dobru nameru, ali često se suočavaju s vremenskim i prostornim ograničenjima, što može otežati prenošenje važnih poruka. Umesto kritike, ona poziva na zajedničko stvaranje sadržaja koji inspiriše i gradi poverenje.

Ključ za balansiranje između informisanja javnosti i poštovanja dostojanstva osoba o kojima se izveštava leži u svesti o tome da svaka osoba ima svoju jedinstvenu priču. Vidojević naglašava da novinari, kao prenositelji stvarnosti, mogu doprineti stvaranju sadržaja koji su informativni, ali i ljudski, ako unesu empatiju u svoj rad.

U pogledu stereotipa, Vidojević veruje da većina novinara ima dobre namere, ali može doći do nesvesnog prenošenja stereotipa zbog kompleksnosti tema i ograničenja u radu. Stoga je važno da se o ovim pitanjima otvoreno razgovara i da svi učimo jedni od drugih.

Mediji imaju moć da oblikuju javno mnjenje o socijalno ugroženim grupama. Vidojević navodi primer učestvovanja korisnika Ustanove “Sremčica” na filmskom festivalu u Veneciji, ukazujući na to kako dobre priče mogu promeniti perspektive i doprineti razumevanju. Ona veruje da jedan novinarski tekst može značajno uticati na živote ovih ljudi, dajući im osećaj pripadnosti i važnosti.

Granica između profesionalnog izveštavanja i eksploatacije tuđih životnih okolnosti je delikatna. Vidojević ističe da granica prestaje tamo gde se prestaje s poštovanjem prema osobi i gde se priča koristi više za senzaciju nego za informaciju ili promenu. Profesionalno izveštavanje može obuhvatiti emocije, ali mora biti usmereno ka istini i dostojanstvu.

Gledajući u budućnost, Vidojević vidi novinare kao ključne aktere u društvenoj inkluziji. Njihova uloga može biti od suštinskog značaja u pomeranju granica razumevanja i osvetljavanju tema koje često ostaju zanemarene. U svetu preplavljenom informacijama, odgovornost će postati najvažnija vrednost.

Monografija „Medijska vidljivost socijalnih usluga“ namenjena je stručnjacima u oblasti socijalne zaštite, donosiocima odluka i svima zainteresovanim za ovu temu. Ona pruža sveobuhvatan pristup uslugama socijalne zaštite, zakonskim okvirima, trenutnom stanju i izazovima, kao i predloge rešenja za savremene poteškoće.

Dr Marina Vidojević svojim radom i angažmanom pokazuje da su empatija, dostojanstvo i inkluzija ključni za napredak društva, a njena monografija predstavlja značajan korak ka boljem razumevanju i predstavljanju socijalno ugroženih grupa u medijima.