Zamenik predsednika Saveta za bezbednost Rusije, Dmitrij Medvedev, izjavio je danas da Kijev odbija da preuzme tela poginulih ukrajinskih vojnika, jer ne želi da prizna da ih ima čak 6.000, kao ni da plati odštetu udovicama. Medvedev je na platformi X istakao da postoje dva glavna razloga za ovakvu odluku: „strašno je priznati da ih ima 6.000 i ne žele da plate udovicama. Kakav satanski ološ! Treba ih spaliti u paklu!“
U međuvremenu, vozovi sa telima ukrajinskih vojnika koje je Rusija spremna da preda Ukrajini krenuli su danas. Ranije je rusko Ministarstvo odbrane saopštilo da je, u skladu sa sporazumima postignutim u Istanbulu, započela humanitarna akcija vraćanja više od 6.000 tela poginulih ukrajinskih vojnika, kao i razmene zarobljenika. Prema izvorima, kolona sa 1.212 tela već je stigla u zonu razmene.
Pomoćnik ruskog predsednika, Vladimir Medinski, objavio je na svom Telegram kanalu da je Rusija 6. juna započela akcije prebacivanja više od 6.000 tela poginulih u Ukrajinu, kao i razmene ranjenih i teško bolesnih ratnih zarobljenika, sve u skladu sa Istanbulskim sporazumima. Ipak, ukrajinska strana se nije pojavila na mestu razmene, uprkos tome što je datum bio unapred najavljen.
Sjedinjene Američke Države smatraju da ruski predsednik Vladimir Putin još nije odgovorio na ukrajinske napade dronovima koji su se desili prošlog vikenda na ruske vazdušne baze. Neimenovani američki zvaničnici su rekli za Rojters da će ruske snage verovatno izvesti značajan, višestruki udar kao odgovor. Jedan izvor je naveo da se potpuni odgovor Rusije na ukrajinske napade dronovima očekuje u narednim danima, ali da taj odgovor neće biti recipročan.
Drugi američki zvaničnik je dodao da će ruska odmazda verovatno uključivati rakete i dronove. Ove informacije ukazuju na to da napetosti između Rusije i Ukrajine i dalje rastu, a situacija na terenu ostaje neizvesna.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da se humanitarne akcije i razmene tela poginulih vojnika često koriste kao simbolički gestovi u sukobima, ali i kao način za smanjenje tenzija. Međutim, kako se može videti iz poslednjih događaja, takve akcije često dolaze u pratnji političkih napetosti i sukobljenih narativa.
Medvedev je svojim izjavama dodatno pojačao retoriku koja se koristi u ovom sukobu, oslikavajući Kijev kao neprijatelja koji nije spreman da preuzme odgovornost za svoje vojnike. Ova situacija takođe može biti korišćena unutar Rusije kao način za mobilizaciju podrške za rat, pokazujući da su ukrajinske vlasti „neprijateljske“ čak i prema vlastitim vojnicima.
U međuvremenu, kako se čini, međunarodna zajednica i dalje prati razvoj situacije, s posebnim naglaskom na mogućnost eskalacije sukoba. Sa jedne strane, Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici nastavljaju da podržavaju Ukrajinu, dok sa druge strane, Rusija ne pokazuje znakove popuštanja u svom pristupu.
Ova kompleksna situacija može imati dalekosežne posledice ne samo za Ukrajinu i Rusiju, već i za globalnu bezbednost, s obzirom na to da se sukob odvija u okviru šireg konteksta geopolitičkih tenzija. Ukratko, čini se da ni bliska budućnost ne donosi rešenje, a sukob ostaje u središtu pažnje svetske javnosti.
