Većina vozača obraća pažnju na vidljive tragove nereda u automobilu, kao što su prazne flašice, ambalaža od hrane, mrlje i prašina. Međutim, ono što se ne vidi golim okom često je i najopasnije. Istraživanja su pokazala da jedan od najprljavijih delova svakog automobila, zapravo, nije ni pod, ni sedišta, već volan, koji svakodnevno dodirujemo.

Na prvi pogled, volan može delovati sasvim čist, ali istraživanja su otkrila da ova površina sadrži stotine bakterija po kvadratnom centimetru. U mnogim slučajevima, njihova koncentracija je veća nego na tastaturama, mobilnim telefonima, pa čak i na daskama javnih toaleta. Ova situacija ne bi trebala da iznenađuje, jer vozači tokom dana dodiruju lice, telefon, novac, hranu, da bi zatim bez razmišljanja ponovo stavili ruke na volan. Tako se svakodnevno prenose bakterije koje mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, naročito kod dece, osoba sa alergijama i onih sa slabijim imunitetom.

Čak i u luksuznim automobilima, koje stručnjaci redovno detaljno čiste, analiza volana često otkriva alarmantno visoke nivoe bakterija. Iako enterijer može izgledati besprekorno, mikroorganizmi se zadržavaju duboko u naborima, šavovima i porama materijala. Većina vozača se, međutim, fokusira na ono što je vidljivo – brišu prašinu, izbacuju smeće, usisavaju podove, dok volan, koji svakodnevno koriste, često ostaje zanemaren kada je higijena u pitanju.

Stručnjaci preporučuju da volan brišemo bar jednom nedeljno, koristeći sredstva namenjena za enterijer automobila, kao što su antibakterijske maramice ili sredstva za dezinfekciju koja neće oštetiti materijal. Posebnu pažnju treba obratiti na šavove i spojeve, jer se tu najčešće zadržavaju bakterije. Nakon čišćenja, važno je ostaviti volan da se potpuno osuši, kako ne bi došlo do klizanja tokom vožnje, što može predstavljati bezbednosni rizik.

Mnogi vozači ne bi ni pomislili da jedu sa daske javnog toaleta, a ipak svakodnevno uzimaju hranu rukama koje drže na volanu, često ne razmišljajući o tome koliko je ta površina zapravo prljava. Uzimajući u obzir koliko vremena provodimo za volanom i koliko često ga dodirujemo, redovno čišćenje ove površine trebalo bi da postane navika, upravo kao i pranje ruku.

U svetu gde je higijena postala prioritet, vozači bi trebali obratiti više pažnje na čistoću volana, jer je to mesto koje najčešće dodirujemo. Nevidljive opasnosti, koje se nalaze na ovoj svakodnevnoj površini, mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje. Stoga, edukacija o važnosti održavanja čistoće volana može pomoći u smanjenju rizika od prenosa bakterija i bolesti.

U zaključku, vozači bi trebali shvatiti da čistoća volana nije samo estetska stvar, već i važan faktor u očuvanju zdravlja. Redovno održavanje higijene u automobilu, sa posebnim naglaskom na volan, može doprineti boljem zdravlju i sigurnijem putovanju za sve učesnike u saobraćaju.