Met Dejmon, poznati holivudski glumac, otvoreno je govorio o fenomenu „kulture otkazivanja“ u industriji zabave, ističući da je javno otkazivanje kazna koja traje zauvek. U nedavnom intervjuu u podkastu „The Joe Rogan Experience“, u kojem je bio gost zajedno sa prijateljem Benom Aflekom, Dejmon je naglasio ozbiljnost ovog fenomena. Prema njegovim rečima, neki od onih koji su javno osramoćeni možda bi radije izabrali zatvorsku kaznu nego višegodišnji javni linč.

Dejmon je bio vrlo jasan kada je govorio o posledicama otkazivanja. On smatra da javno razapinjanje nikada ne prestaje i da prati osobu do kraja života. „Kladim se da bi neki od tih ljudi radije otišli u zatvor na 18 meseci, odslužili kaznu i izašli sa osećajem da su platili dug društvu. Ovako, javno razapinjanje nikada ne prestaje“, rekao je Dejmon.

Voditelj podkasta, Džo Rogan, opisao je „cancel culture“ kao praksu u kojoj se jedna izjava ili potez preuveličava, a osoba se izopštava iz društva doživotno. Ova tema izaziva sve veću pažnju u savremenom društvu, posebno u kontekstu medija i zabavne industrije.

Dejmon je 2021. godine naišao na kritike nakon intervjua za „Sandej Tajms“, u kojem je izjavio da je tek nedavno prestao koristiti jedan uvredljiv izraz, nakon što mu je ćerka objasnila koliko je taj termin štetan. Njegove reči su izazvale buru reakcija, zbog čega je ubrzo izdao saopštenje za „Varajeti“. U njemu je pojasnio da nikada nije koristio taj izraz u privatnom životu, niti koristi uvrede bilo koje vrste, i da razume zašto su njegove reči protumačene negativno.

Dejmon je naglasio da razgovor sa njegovom ćerkom nije bio prosvetljenje, već pokušaj da objasni kontekst vremena u kojem je odrastao. Njegova ćerka je, kako je rekao, bila izvor ponosa zbog jasno izraženih vrednosti i osećaja za socijalnu pravdu. Iako je bio u centru pažnje zbog kontroverze, Dejmonova karijera nije pretrpela ozbiljne posledice. Međutim, istakao je da njegov slučaj nije pravilo i da mnogi drugi nisu imali tu privilegiju da se profesionalno oporave.

„Problem sa ‘cancel culture’ je u tome što nema kraja. Nema tačke u kojoj društvo kaže – u redu, idemo dalje“, zaključio je Dejmon. Njegove reči osvetljavaju složenost i težinu fenomena otkazivanja, koji se često može smatrati nepravdom prema pojedincima. U svetu u kojem se informacije brzo šire, a javno mnjenje može lako biti formirano, posledice ovakvih javnih osuda mogu biti devastirajuće.

Kultura otkazivanja takođe dovodi do pitanja o slobodi govora i granicama koje postavljamo kao društvo. Dok neki smatraju da je važno odgovarati na neprimerene ili uvredljive komentare, drugi se plaše da će prekomerna osuda ugušiti otvorenu diskusiju i razmenu ideja. U tom smislu, Dejmonov stav može poslužiti kao podsticaj za dalju raspravu o tome kako se susrećemo s greškama i kako pružamo priliku za rehabilitaciju.

U savremenom svetu, gde su društvene mreže postale ključni alat za komunikaciju, „kultura otkazivanja“ se sve više učvršćuje kao fenomen koji oblikuje javni diskurs. S obzirom na to da se glumci, aktivisti i javne ličnosti sve više suočavaju s posledicama svojih reči i dela, važno je nastaviti razgovor o ovim pitanjima i njihovim implikacijama za društvo u celini.