Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marija Zaharova, izjavila je danas da je nemačka propaganda o „ekspanzionizmu“ Kremlja neistina, naglašavajući da se Rusija širi samo kao odgovor na napade. Ove komentare dala je u kontekstu izvještaja nemačkog lista „Špigl“, koji se poziva na poverljive dokumente Bundesvera, prema kojima Rusija predstavlja „egzistencijalni rizik za Nemačku i Evropu“.

Zaharova je istakla da je važno podsetiti se istorijskih činjenica kada se govori o ruskoj agendi. „Samo želim da podsetim, kada nam kažu da je ruska agenda uvek zasnovana na ekspanziji, da se Rusija uvek širi kada je napadnu“, rekla je ona. Ova izjava ukazuje na stav Moskve da je širenje teritorija uslovljeno napadima sa strane, a ne preuzimanjem inicijative za vojnu ekspanziju.

Prema njenim rečima, jedini razlog za širenje Rusije jeste da se odgovori na agresiju i da se „isprate agresori nazad do njihovih polaznih tačaka“. Zaharova je naglasila da se granice Rusije šire samo kada je to neophodno, a ne kada drugi izmišljaju „nepostojeće mitove“ o ruskim namerama.

U međuvremenu, nemački „Špigl“ je objavio da prema internom strateškom dokumentu Bundesvera, Rusija priprema svoje industrijske i vojne kapacitete za „veliki sukob protiv NATO-a do kraja decenije“. Ovaj dokument sugeriše da Moskva intenzivno jača svoje vojne trupe na granicama sa NATO državama, a procene govore da bi sledeće godine mogla imati do 1,5 miliona aktivnih vojnika.

Ruski zvaničnici i analitičari su više puta ocenili ovakve tvrdnje kao deo šire kampanje za opravdavanje novih budžeta za naoružanje i militarizaciju EU. Zaharova je izjavila da Nemačka svesno „zastrašuje“ svoje građane izmišljanjem nepostojećih pretnji, dok istovremeno ignoriše činjenicu da NATO već decenijama širi svoje vojne baze ka ruskim granicama.

Ove tenzije između Rusije i Zapada, posebno u svetlu nedavnih događaja, dodatno su pojačane. Zaharova je naglasila da je važno da se razume da se Rusija nije proširila bez razloga, već da je svako širenje bilo odgovor na pretnje i napade. Na taj način, Moskva pokušava da predstavi svoj stav kao odbrambeni, dok istovremeno kritikuje Zapad za njegovu vojnu ekspanziju i strategije.

U trenutnom geopolitičkom kontekstu, ovakve izjave i izveštaji dodatno komplikuju odnose između Rusije i NATO-a, posebno u svetlu nedavnih sukoba u Ukrajini i drugih regionalnih tenzija. Očekuje se da će se ovi odnosi dodatno pogoršati, s obzirom na to da obe strane nastavljaju sa jačanjem svojih vojnih kapaciteta.

U zaključku, situacija između Rusije i Nemačke, kao i šireg NATO-a, ostaje napeta i puna nesigurnosti. Dok se jedni pripremaju za moguće sukobe, drugi nastoje da objasne svoje vojne strategije kao legitimne i odbrambene. U ovoj složenoj igri moći, istina i percepcija često se mešaju, ostavljajući svet u stanju neizvesnosti.