Operativna licenca za rad Naftne industrije Srbije (NIS) ističe u ponoć, po američkom vremenu, što je sutra u šest ujutru po srpskom vremenu. NIS je prošle sedmice od američke administracije zatražio novo produženje dozvole za rad i očekuje se odgovor Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAK). U januaru je predat preliminarni kupoprodajni ugovor između „Gasprom njefta“ i MOL-a, a NIS ima licencu za vođenje pregovora o izlasku ruskog vlasništva iz kompanije do 24. marta.

Rafinerija u Pančevu nastavlja sa radom, a jako je važno da nova licenca bude izdata kako JANAF ne bi ponovo obustavio transport sirove nafte Jadranskim naftovodom. Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, Tomislav Mićović, izjavio je za RTS da se tržište nafte nalazi u ozbiljnom poremećaju zbog geopolitičkih tenzija, rasta cena sirove nafte i neizvesnosti u vezi sa odlukama američke administracije, dok Srbija čeka rešenje za NIS.

Mićović je naglasio da se odluka OFAK-a očekuje u poslednjem trenutku, što je postala uobičajena praksa. On je primetio da se nije dogodilo ništa suštinski novo što bi moglo promeniti stav američke administracije, ali se ipak čeka poslednji trenutak. Tokom godine dana rada u ovakvim okolnostima, NIS sigurno nije u poziciji u kojoj je bila do januara prošle godine. Iako postoji dovoljno derivata na domaćem tržištu, iz uvoza i domaće proizvodnje, tržište nije potpuno stabilizovano.

Iako rafinerija radi i ponuda postoji, stanje na tržištu nije vraćeno u prethodno stanje. Postoji ozbiljan poremećaj i nesigurnost kod kompanija. Februar je mesec manje potrošnje, ali ulazimo u mart i april kada potrošnja raste, što zahteva maksimalno angažovanje svih aktera na tržištu kako bi se očuvala stabilnost snabdevanja.

Govoreći o obustavi tranzita ruske nafte ka Slovačkoj i Mađarskoj preko naftovoda „Družba“, Mićović smatra da je to ozbiljan regionalni poremećaj. Region je bio stabilan sa tim količinama nafte, a bez dotoka preko „Družbe“ ponovo ulazimo u nestabilnost. Prekidi su do sada bili kratkotrajni, ali ukrajinska strana tvrdi da oštećenja nisu takva da mogu brzo biti otklonjena. Iako postoji izuzeće koje omogućava Mađarskoj i Slovačkoj uvoz ruske nafte morskim putem, postavlja se pitanje može li Jadranski naftovod u potpunosti nadomestiti količine koje su ranije stizale „Družbom“.

Mićović ukazuje na rizik i neizvesnost u vezi sa tom situacijom. JANAF tvrdi da može da nadomesti količine, dok MOL smatra da to nije moguće. Takav obim transporta nikada nije testiran na toj relaciji, što dodatno povećava rizik.

Na globalnom tržištu, cena nafte je u poslednjih deset dana naglo porasla, a Brent se popeo na oko 72 dolara po barelu. Mićović ističe da takav brzi rast cene nije skoro zabeležen. Tenzije oko Irana, potencijalni poremećaji u Hormuškom tesnacu, pad američkih rezervi i kupovine iz predostrožnosti utiču na rast cene. On smatra da cena neće ići značajno iznad 70 do 75 dolara po barelu, ali da bi jedan ozbiljan incident mogao situaciju da promeni preko noći.

Što se tiče cena goriva u Srbiji, Mićović podseća da su od 15. februara povećane akcize, ali da one nisu u potpunosti prenete na maloprodajne cene. Cena sirove nafte ne utiče direktno, već indirektno. Kotacije benzina i dizela su u porastu, a akcize su više, takođe i kurs dolara utiče na konačnu cenu. Sve to zajedno ukazuje da cene teško mogu ostati na istom nivou kao što su bile.

U svetlu svih ovih izazova, situacija sa NIS-om i tržištem nafte u Srbiji ostaje neizvesna, a sva pažnja je usmerena na očekivanje odluke OFAK-a i dalji razvoj situacije u regionu.