Milo Lompar je univerzitetski profesor i istoričar književnosti koji preispituje svoj potencijal za kandidaturu na studentskoj izbornoj listi. Tokom intervjua, izražava spremnost za saradnju, ali istovremeno ističe da nema ličnih ambicija koje bi ga motivisale da se kandiduje. Njegova posvećenost je više usmerena na zajedničke ciljeve nego na lične postulate.

Naglašava važnost postizanja ravnoteže između nacionalne i građanske orijentacije na studentskoj izbornoj listi. U ovom kontekstu, smatra da je ključno uključiti akademske pojedince koji bi doprinosili razvoju i unapređenju društvenog dijaloga. Njegova vizija studentskog pokreta ne obuhvata samo političke aspekte, već i širu društvenu odgovornost, koja se proteže i na akademsku zajednicu.

Lompar komentariše i aktuelne studentske proteste, naglašavajući njihovu upornost u borbi za opšte dobro. Smatra da su ovi protesti vitalni za očuvanje demokratije i promociju demokratskih vrednosti koje su danas naročito ugrožene. Iz njegove perspektive, studenti igraju ključnu ulogu u oblikovanju društvenih promena i ističe značaj aktivnog učešća mladih u donošenju važnih odluka.

U vezi sa knjigom Radovana Karadžića, koja je izazvala mnogo pažnje i polemike, Lompar izražava stav da je intelektualni otpor neophodan za oblikovanje javne svesti. Smatra da je važno otvoreno diskutovati o veoma kontroverznim temama koji se tiču kolektivnog pamćenja i istorijskih narativa. On veruje da je razumevanje prošlosti ključno za izgradnju stabilnijeg društva.

Kada se govori o njegovoj percepciji sastanaka sa članovima Narodnih patrola, Lompar to vidi kao fenomen van konteksta koji ne doprinosi konstruktivnom dijalogu. Njegova stava je jasan: pojedinci i zajednice treba da se fokusiraju na suštinske probleme umesto da se upuštaju u podeljene diskusije koje ne vode ka rešenju. Ovakav pristup, po njemu, može da ometa procese neophodne za napredak u društvu.

Lompar se zalaže za jaču umreženost između različitih akademskih disciplina i širu komunikaciju među studentima, profesorima i društvom u celini. Smatra da je ključ uspeha u obrazovanju i društvenim promenama u sposobnosti dijaloga i otvorenosti za različite perspektive. Njegova uverenja proističu iz dubokog razumevanja složenih društvenih struktura i potreba za promenom, koja se mora ostvarivati kroz saradnju i konstruktivne diskusije.

Ukratko, Milo Lompar se postavlja kao osoba koja se protivi pojednostavljenim tumačenjima savremenih društvenih kretanja i uveren je da je znanje i kritička misao potrebna za napredak. Njegova orijentacija prema uključivanju akademskih pojedinaca u javne debate odražava doprinos koji intelektualci mogu imati u oblikovanju društva koje težimo postaviti. U ovim izazovnim vremenima, njegova perspektiva može biti inspiracija za mnoge mlade, koji teže aktivnom učešću u oblikovanju svoje budućnosti.