Mirno selo Vratarnica kod Zaječara, pre devet godina, potreslo je ubistvo trogodišnje Anđeline Stefanović, koje je počinio njen komšija Vladica Rajković, tada 37-godišnjak. Ova tragedija ostavila je dubok trag na porodicu, prijatelje i čitavu zajednicu. Anđelinina majka, Danijela, nosi teret gubitka svakodnevno, govoreći da i dalje oseća prisustvo svoje ćerke, kao da je ona uvek tu, pored nje.

U razgovoru za Telegraf.rs, Danijela je podelila svoju bolnu priču i detalje o tom kobnom 9. julu 2016. godine. Tog dana, Anđelina je, kao i obično, igrala se u dvorištu, dok su odrasli bili zauzeti svojim svakodnevnim obavezama. Naizgled miran trenutak pretvorio se u noćnu moru kada je Vladica Rajković, njen komšija, oteo Anđelinu i odveo je u nepoznatom pravcu. Kasnije je pronađena mrtva, što je izazvalo šok i nevericu među stanovnicima Vratarnice.

Danijela se seća svog deteta kao veselog i živahnog devojčice, koja je volela da se igra i istražuje svet oko sebe. “Bila je srećna, puna života. Niko nije mogao da nasluti da će se ovako nešto dogoditi,” kaže ona, očigledno potresena. Opisuje svoj osećaj gubitka kao nešto što se ne može u potpunosti opisati rečima, kao da je deo nje zauvek izgubljen.

Vladica Rajković je uhvaćen i osuđen za zločin, ali ni kazna nije mogla da vrati Anđelinu porodici. Danijela priznaje da je teško nastaviti dalje, ali se trudi da čuva sećanje na svoju ćerku. Svake godine, na godišnjicu njenog ubistva, Danijela organizuje komemoraciju u znak sećanja na Anđelinu, okupljajući prijatelje i rodbinu da zajedno obeleže njen život.

“Želim da ljudi pamte Anđelinu, da znaju koliko je bila voljena i koliko je značila svima nama,” dodaje Danijela, koja se bori sa tugom i bolom koji nikada ne prolazi. Njena snaga u suočavanju sa tragedijom može poslužiti kao inspiracija drugim roditeljima koji su pretrpeli slične gubitke.

Selo Vratarnica se, kao cela zajednica, suočilo sa ovim strašnim događajem, ali se i dalje oporavlja, pokušavajući da pronađe mir u svakodnevnom životu. Mnogi stanovnici pamte Anđelinu i često pričaju o njoj, kako bi njena uspomena ostala živa. U razgovorima se oseća tuga, ali i nada da se ovakvi zločini nikada više neće ponoviti.

Ova tragična priča podseća nas na važnost zaštite dece i zajednice. U svetu gde nasilje postaje sve prisutnije, Danijelina priča je poziv na buđenje: moramo raditi zajedno kako bismo stvorili sigurnije okruženje za našu decu. Njena borba za pravdu i sećanje na Anđelinu služe kao podsetnik da nikada ne smemo zaboraviti one koje smo izgubili.