Vladajuća moldavska proevropska Partija akcije i solidarnosti (PAS) ostvarila je značajnu pobedu na parlamentarnim izborima koji su održani danas, osvojivši 46 odsto glasova, prema informacijama koje je saopštila Centralna izborna komisija (CIK) nakon prebrojavanja više od 90 procenata glasova. Ova stranka, koja se zalaže za bliže veze sa Evropskom unijom, predvođena je predsednicom Majom Sandu, koja nastoji da Moldaviju približi evropskim integracijama.

Prema preliminarnim podacima CIK-a, proruski Patriotski blok je osvojio 27 odsto glasova, što ukazuje na podelu u društvu između proevropskih i proruskih snaga. Opozicija, predvođena Igorom Dodonom, bivšim predsednikom Moldavije, već je proglasila pobedu i pozvala na proteste ispred parlamenta u ponedeljak. Ova situacija naglašava tenzije u zemlji, gde se politička klima dodatno komplikuje optužbama za rusko mešanje u izborne procese.

Centralna izborna komisija je objavila da je više od 1,59 miliona birača, što je oko 51,9 procenata od ukupnog broja registrovanih birača, izašlo na glasanje. Uključujući 264.000 Moldavaca koji su glasali na biračkim mestima u inostranstvu, ovaj podatak ukazuje na aktivno učešće građana u izbornom procesu. Ovi izbori se odvijaju u kontekstu sve većih pritisaka sa istoka, s obzirom na to da Moldova balansira između interesa Evropske unije i uticaja Rusije.

Dok proevropska predsednica Maja Sandu i njena stranka „Akcija i solidarnost“ teže ka EU, opozicija, koja je sve više ojačana proruskimsnagama, koristi unutrašnje slabosti da ospori ovaj put. U ovom kontekstu, ključni izazovi za Moldaviju uključuju energetsku krizu koja je pogoršana ratom u Ukrajini, kao i stalne pravosudne reforme koje nailaze na otpor. Ove reforme se često doživljavaju kao neophodne za jačanje vladavine prava i smanjenje korupcije, ali se suočavaju sa značajnim preprekama.

Pored toga, moldavska bezbednosna služba je nedavno otkrila šemu u kojoj su ruski interesi pokušavali da utiču na izbore korišćenjem korumpiranih domaćih političara. Financiranje proruskih partija kroz netransparentne tokove novca i upotreba medijske propagande dodatno komplikuju političku situaciju. Ove optužbe su izazvale zabrinutost među građanima, koji se plaše da bi takve aktivnosti mogle da ugroze demokratiju u zemlji.

Energetska kriza dodatno opterećuje građane, naročito u regionu Transnistrije, gde je situacija posebno teška. Ova oblast, koja se proglasila nezavisnom, ali nije međunarodno priznata, suočava se sa brojnim problemima, uključujući i nedostatak osnovnih resursa. Mnogi građani se bore sa poskupljenjima i nestabilnošću, što dodatno utiče na njihovu podršku vlastima.

U ovom trenutku, ključni izazov za proevropsku vlast biće održavanje stabilnosti i jačanje ekonomije u uslovima sve većih pritisaka. Očekuje se da će naredni dani doneti dodatne tenzije, s obzirom na najavljene proteste opozicije i njihov poziv na borbu protiv rezultata izbora. Očekuje se da će međunarodna zajednica, posebno Evropska unija, pratiti situaciju u Moldaviji i pružiti podršku u procesu demokratizacije i borbe protiv korupcije.

Dok se Moldavija suočava sa teškim izazovima, uključujući unutrašnje podele i spoljne pritiske, budućnost zemlje ostaje neizvesna. Ovi izbori bi mogli da predstavljaju prekretnicu u borbi između proevropskih i proruskih snaga, a ishod će imati dugoročne posledice po političku stabilnost i razvoj Moldavije kao nezavisne države.