Pre godinu dana, 18. jula, srpska javnost bila je šokirana tragičnim događajem koji se odigrao u Loznici. Policajac Nikola Krsmanović, star 34 godine, izgubio je život na dužnosti kada je Faton Hajrizi, star 38 godina, otvorio vatru na njega tokom rutinske kontrole automobila. Incident se dogodio kada je Krsmanović zaustavio vozilo sa tutinskim registarskim oznakama, ne sluteći da će to biti njegova poslednja noć.

Nikola je bio posvećen policajac, poznat po svom profesionalizmu i hrabrosti. Njegova smrt je ostavila dubok trag ne samo u njegovoj porodici, već i u zajednici koja ga je poznavala. Njegov otac Milenko ostao je u porodičnoj kući u Dragincu, dok je majka Liljana bila u Švajcarskoj kod ćerke, zeta i unuka. U tom trenutku, porodica nije mogla da nasluti kakvu tragediju će doživeti te večeri.

Nakon incidenta, roditelji Nikole Krsmanovića suočili su se sa neprolaznom tugom koja ih je pratila svakodnevno. Ova tuga je pokazala da izreka „vreme leči sve“ ne može da se primeni na gubitak voljene osobe na ovakav način. Milenko i Liljana su se povukli u sebe, boreći se sa gubitkom koji je potpuno promenio njihov život.

Istraga o ovom zločinu brzo je započela, a Faton Hajrizi je uhvaćen i suočen sa pravdom. Tokom suđenja, otkriveno je da je Hajrizi imao kriminalnu prošlost i da je bio u bekstvu pre nego što je ubio Krsmanovića. Njegov motiv za napad na policajca ostao je nejasan, ali je jasno da je ovaj događaj izazvao veliku osudu javnosti. Policija i lokalna zajednica su se okupili kako bi odali počast Nikoli, a mnogi su istakli njegovu hrabrost i predanost poslu.

U znak sećanja na Nikolu, organizovana su razna okupljanja i protesti sa zahtevima za veću zaštitu policajaca i strože zakone protiv nasilja. Porodica Krsmanović je postavila pitanje o bezbednosti policajaca na dužnosti, naglašavajući da je potrebno više pažnje posvetiti zaštiti onih koji rizikuju svoje živote kako bi štitili druge.

Njegov gubitak nije samo lična tragedija, već i pitanje koje se tiče čitavog društva. Policajci svakodnevno rade u opasnim uslovima, a ovakvi incidenti podsećaju nas na rizike s kojima se suočavaju. Nikola Krsmanović će ostati zapamćen ne samo kao žrtva nasilja, već kao simbol borbe za sigurnost i pravdu.

Porodica Krsmanović nastavlja da traga za načinima kako da sačuva sećanje na svog sina, a istovremeno se bori sa tugom koja nikada neće izbledeti. Njihova priča je podsetnik na to koliko je važno ceniti život i raditi na izgradnji sigurnijeg društva za sve.