Momir Stokuća, fotoreporter i saradnik medija Politika i Vreme, ubijen je 21. septembra 1999. godine u Prištini, u ulici Đure Jakšića 15, u delu grada poznatom kao Pejton. Njegovo telo je pronađeno tri dana kasnije, a sahranjen je u Gračanici. Iako je od tog tragičnog događaja prošlo više od 26 godina, porodica Stokuća i dalje ne zna ko su ubice i ko je nalogodavac ovog zločina.

Branka Damnjanović, sestra ubijenog fotoreportera, saznala je za smrt svog brata iz kratke novinske vesti dok je sa suprugom i majkom živela u selu kraj Niša. Momir je odlučio da ostane u Prištini, uprkos preuzimanju odgovornosti za bezbednost od strane međunarodnih snaga tri meseca ranije. Kada su stigli u Prištinu, imali su podršku komšija, koji su im pomagali da prežive u teškim okolnostima.

Nakon što je saznala za ubistvo, Branka je otišla u Prištinu, gde je u Centru za mir i toleranciju dobila potvrdu o smrti svog brata. Iz te institucije nisu imali informacije o ubici, a ni policija nije sprovela istragu. Branka se seća da su iz policije dolazili samo jednom 1999. godine, a od tada nije bilo nikakvih informacija. „Jedan jedini put su dolazili iz policije i posle toga nas nikada niko nije zvao“, rekla je Branka, ističući da je jedini dokument koji je dobila bio papir iz bolnice.

Branka se suočila s dodatnim teškoćama prilikom pokušaja da prenese telo svog brata u Niš. Iako je porodica već živela tamo, nisu im dozvolili da sahrane Momira u Prištini, zbog bezbednosne situacije. Tek 2014. godine, telo je preneseno u Niš, ali ni tada nije bilo informacija o istrazi ili o tome ko je odgovoran za ubistvo.

Istraživanje Udruženja novinara Srbije otkriva da je prijava policiji UNMIK-a „nestala“ iz arhive, što se pravda promenom nadležnosti istražnih organa. Podaci o ovom ubistvu nisu dostupni ni u Euleksu, ni u Specijalnom tužilaštvu Kosova, niti u srpskom Tužilaštvu za ratne zločine. Iako je UNS više puta podsećao na ovaj slučaj, Branka Damnjanović nikada nije bila pozvana na saslušanje.

Branka se seća dana kada je njen brat ubijen, kada su saznali za tragediju putem televizije. „Bol je bio neopisiv, šok, neverica“, rekla je. Momir je imao 50 godina, bio je neženja i živeo je sa majkom. Njihova porodica je ostala u Prištini nakon dolaska međunarodnih snaga, verujući da će situacija postati bolja. Ipak, na kraju su bili primorani da odu iz grada.

Iako je Branka pokušala da prikupi informacije i pomogne u istrazi, suočila se s mnogim preprekama. Zbog svih ovih godina nepravde, porodica Stokuća i dalje čeka odgovore i pravdu za ubijenog brata i sina.