U okviru Varšavskog bezbednosnog foruma, bivši britanski ministar odbrane, Ben Volas, izneo je stav da Ukrajina mora imati sredstva za uništavanje Krimskog mosta kako bi primorala ruskog predsednika Vladimira Putina na mirovne pregovore. Volas je naglasio da okupirani Krim mora postati „nemoguć za život“ kako bi se postigla održiva rešenja u sukobu. On je istakao da je Krim simbolično mesto za Putina, te da bi zapadni saveznici trebalo da obezbede Ukrajini oružje dugog dometa kako bi se ruska okupacija poluostrva učinila neodrživom.

Volas je rekao: „Moramo pomoći Ukrajini da dobije mogućnosti dugog dometa, kako bismo život na Krimu učinili neodrživim. Moramo da ugušimo život na Krimu. Potreban nam je Taurus iz Nemačke, moramo da uništimo Krimski most, jer je to spomenik Putinovom egu.“ Ova izjava dolazi u trenutku kada se situacija na frontu i dalje komplikuje, a Ukrajina nastavlja s naporima da oslobodi okupirane teritorije.

On je dodao da je Putin „zaljubljen“ u ideju osvajanja Ukrajine, ističući da se kroz njegove govore iz 2014. godine može primetiti kako upoređuje Krim sa Svetom Gorom. Ova analogija govori o dubokom emotivnom i simboličkom značaju koji Krim ima za ruskog lidera, što dodatno komplikuje situaciju i čini svaki pokušaj pregovora izazovnijim.

Krimski most, koji povezuje Rusiju s Krimom, bio je meta nekoliko ukrajinskih napada od 2022. godine. Iako su ti napadi rezultirali oštećenjima, nisu bili dovoljni da potpuno prekinu saobraćaj između Krima i Rusije. Ukrajina je, međutim, nastavila s naporima da sabotira ovu ključnu infrastrukturu, a Volasova izjava može se tumačiti kao poziv na jačanje tih napora.

U proteklim mesecima, zapadni saveznici su se suočili s dilemom kako najbolje pomoći Ukrajini. Oružje dugog dometa može biti ključno za ostvarivanje ciljeva ukrajinske vojske, ali istovremeno postoje i brige o eskalaciji sukoba. Mnogi analitičari veruju da bi uništavanje Krimskog mosta moglo značajno oslabiti rusku vojsku i stvoriti pritisak na Putina da pristane na pregovore.

Volas je naglasio važnost međunarodne podrške Ukrajini, ističući da zapadne zemlje ne bi smele da se povuku pred pretnjama iz Moskve. „Ako ne uspemo da podržimo Ukrajinu, to će imati dugoročne posledice ne samo za ovu regiju, već i za globalnu stabilnost,“ rekao je on.

U međuvremenu, situacija na terenu ostaje napeta. Ukrajinske snage nastavljaju s ofanzivnim operacijama na jugu i istoku zemlje, dok Rusija pokušava da konsoliduje svoje položaje. Kako sukob traje, sve je jasnije da će ključne odluke biti donete na osnovu vojnog uspeha i sposobnosti obe strane da izdrže pritisak.

U svetlu ovih događaja, Volasova izjava može se shvatiti kao deo šire strategije zapadnih zemalja da podrže Ukrajinu u njenim naporima da povrati kontrolu nad okupiranim teritorijama. Njegove reči ponovo su otvorile raspravu o važnosti Krima kao strateške tačke u ovom sukobu i potencijalnim posledicama koje bi uništavanje Krimskog mosta moglo imati na rusku vojnu strategiju.

U svakom slučaju, budućnost sukoba u Ukrajini zavisiće od sposobnosti kako Ukrajine, tako i Rusije da se prilagode novonastalim okolnostima. Dok se svet suočava s geopolitičkim napetostima, očigledno je da će podrška Ukrajini i dalje biti ključna tema u međunarodnim odnosima.