Morgan Frimen, poznati glumac koji je stekao svetsku slavu ulogom u filmu „Bekstvo iz Šošenka“, trenutno ne želi da razgovara o ovom ostvarenju. Iako je film postao klasik i mnogi ga smatraju jednim od najboljih filmova svih vremena, Frimen izražava umor od stalnog povezivanja sa njim. U intervjuima, često izbegava temu i prebacuje razgovor na druge stvari, što jasno pokazuje njegovu želju da se distancira od tog dela svoje karijere.

Frimen je nedavno otkrio u razgovoru za magazin Vanity Fair da su uslovi na setu filma bili teški, posebno zbog tenzija između njega i reditelja Franka Darabonta. On se seća nekoliko neprijatnih situacija i napominje da je ponavljanje istih scena više puta bez opravdanja moglo da ubije energiju glumaca. „Gluma sama po sebi nije teška, ali kada vas neko natera da ponavljate scenu 15 puta, to može biti frustrirajuće“, rekao je Frimen.

Ove neprijatnosti na setu doprinele su njegovom stavu prema filmu, zbog čega se danas ne oseća prijatno kada ga neko pita o „Šošenku“. Njegov odgovor obično uključuje rečenicu da ne želi da razgovara o tom filmu. Ovaj stav može biti iznenađujuć za mnoge obožavaoce, s obzirom na to da je film postao simbol ljudske otpornosti i nade.

Pored ličnih razočaranja tokom snimanja, Frimen takođe kritikuje naziv filma. U intervjuu kod Seta Majersa, otvoreno je izjavio da smatra da je naslov „grozan“, a to je pravio delimičnu odgovornost za to što film nije odmah postigao komercijalni uspeh. Njegova poenta je da je teško prodati film kada ljudi ne mogu da se sete imena. „Kako da prodaš film preko preporuke kad niko ne zna da ponovi naziv?“, upitao je Frimen, objašnjavajući kako su ljudi često imali poteškoća da se sete imena filma, što je umanjilo njegovu popularnost u trenutku izlaska.

Iako je Frimen danas umoran od razgovora o „Bekstvu iz Šošenka“, film je i dalje ostao bezvremenski klasik. Mnogi ga i dalje nazivaju najboljim filmom svih vremena, uprkos njegovim ličnim osećanjima prema njemu. Ironično, „Šenk“, kako ga neki nazivaju, postao je sinonim za kvalitetan film sa snažnom pričom i dubokim likovima.

Na kraju, Frimenova situacija može poslužiti kao podsećanje da uspeh i popularnost ponekad dolaze sa sopstvenim teretom. Glumci često moraju da nose teret svojih najpoznatijih uloga, a to može stvoriti konflikte između njihovih profesionalnih i ličnih identiteta. Kako vreme prolazi, Frimen se trudi da se usredsredi na nove projekte i da izgradi drugačiju reputaciju, daleko od „Šošenka“.

Uprkos svim izazovima, njegov doprinos filmu i dalje se prepoznaje i ceni, a „Bekstvo iz Šošenka“ ostaje urezano u kolektivnoj svesti kao jedno od najomiljenijih filmskih ostvarenja. Možda će jednog dana Frimen pronaći mir u svom odnosu sa ovim filmom, ali za sada, on se radije fokusira na budućnost i nove projekte koji ga uzbuđuju.