Budući ugovori o pristupanju država-kandidata Evropskoj uniji (EU) treba da sadrže jače zaštitne mehanizme protiv nazadovanja u obavezama preuzetim tokom pristupnih pregovora. Ovo je izjavila evropska komesarka za proširenje Marta Kos na konferenciji koja se održala u Estoniji. Prema njenim rečima, cilj ovih mehanizama je da se osigura da nove članice EU nastave da održavaju rezultate u ključnim oblastima kao što su vladavina prava, ljudska prava i borba protiv korupcije.

Kos je naglasila da je važno da EU postavi jasne standarde i očekivanja za sve države koje teže članstvu, kako bi se sprečila pojava nazadovanja. „Ne možemo dozvoliti da se postignuti rezultati izgube ili da se zemlje vrate na staro“, rekla je ona. Ova izjava dolazi u svetlu sve učestalijih zabrinutosti u EU u vezi sa politikama i reformama koje se sprovode u novim članicama, kao i u zemljama koje su u procesu pridruživanja.

Na konferenciji su se okupili predstavnici zemalja članica EU, kao i kandidati za članstvo. Tema sastanka bila je analiza trenutnog stanja proširenja EU, kao i izazova s kojima se suočavaju države-kandidati. Kos je istakla da je proširenje EU jedan od prioriteta unije, ali da je neophodno da se osiguraju i mehanizmi koji će omogućiti da se ispunjavaju obaveze koje su preuzete tokom pristupnih pregovora.

U poslednjim godinama, primetno je da su neke države-kandidati, poput Srbije i Crne Gore, suočene sa izazovima u ispunjavanju kriterijuma koji se postavljaju za članstvo. Kritičari ukazuju na to da je potrebno jačati pristupne procese i obezbediti da sve države budu na istom nivou kada je reč o reformama i usklađivanju sa zakonodavstvom EU.

Marta Kos je takođe naglasila da je važno da se proces proširenja ne koristi kao politički alat, već kao način da se podrže zemlje koje žele da se pridruže EU. „Svaka zemlja treba da bude ocenjivana na osnovu svojih postignuća i napretka, a ne na osnovu političkih interesa“, rekla je ona. Ova izjava dolazi u trenutku kada se u EU sve više raspravlja o tome kako pristupiti novim kandidatima i kako obezbediti da se postignu kvalitetni standardi u pogledu vladavine prava i ljudskih prava.

Na konferenciji su se takođe čule različite perspektive o tome kako se može unaprediti saradnja između EU i zemalja zapadnog Balkana. Predstavnici zemalja članica su naglasili potrebu za jačanjem dijaloga i saradnje, kao i za pružanjem pomoći u sprovođenju reformi. „Samo zajedničkim naporima možemo osigurati stabilnost i prosperitet u regionu“, rekao je jedan od govornika.

Evropska komisija je u poslednje vreme više nego ikad fokusirana na pitanja koja se tiču demokratije i ljudskih prava. U tom smislu, Kos je naglasila da EU mora biti proaktivna u podršci zemljama koje se bore protiv autoritarnih tendencija. „Moramo biti jasni u našim očekivanjima i pružiti podršku onima koji se zalažu za demokratiju“, dodala je ona.

U zaključku, Marta Kos je pozvala na jedinstvo unutar EU kada je reč o pristupanju novih članica, naglašavajući da je važno da sve države članice budu posvećene istim vrednostima i principima. „Samo tako možemo osigurati da proširenje donese pravu vrednost i da nove članice postanu ravnopravne članice porodice evropskih naroda“, zaključila je ona. Ovaj sastanak u Estoniji predstavlja još jedan korak ka jačanju saradnje i razumevanja između EU i zemalja koje teže članstvu, a jačanje mehanizama za zaštitu od nazadovanja ostaje ključni prioritet u tom procesu.