Evropska unija se priprema da dozvoli prodaju novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem i nakon 2035. godine, uprkos ranijim najavama o zabrani. Apostolos Cicikostas, komesar za saobraćaj, izjavio je u intervjuu za Handelsblatt.com da će se prilikom ponovnog određivanja granica emisija uzeti u obzir sva tehnološka rešenja, uključujući e-goriva i biogoriva. Ova promena bi trebalo da bude deo šireg „automobilskog paketa“ koji ima za cilj jačanje evropske automobilske industrije i povećanje konkurentnosti.

Plan je da se uvede pravilo „Kupuj evropsko“ za korporativne flote, kao i da se podstakne razvoj pristupačnijih modela električnih automobila. Cicikostas je naglasio da EU želi da obezbedi „ekonomski održivu i društveno pravednu“ tranziciju ka klimatski neutralnim pogonima, zbog čega se razmatraju sve tehnologije koje mogu doprineti smanjenju emisija, uključujući unapređene motore sa unutrašnjim sagorevanjem.

Proizvođači automobila su se mesecima protivili potpunoj zabrani, upozoravajući da evropska infrastruktura za punjenje električnih vozila nije dovoljno razvijena. Brza i potpuna tranzicija mogla bi ugroziti stotine hiljada radnih mesta. Iako je EU ranije odbijala pritiske industrije, najnovije informacije sugerišu da će biti postignut kompromis. Nemački kancelar Fridrih Merc je jedan od najglasnijih zagovornika odlaganja zabrane.

Dok većina proizvođača želi da zabrana bude ukinuta, neki poput Volvoa i Polestara i dalje insistiraju na očuvanju prvobitnog plana o ukidanju prodaje novih automobila sa motorima na fosilna goriva. Volvo je čak zatvorio svoj odsek za razvoj motora kako bi se u potpunosti fokusirao na električna vozila, a da li se to pokazalo kao mudra odluka, ostaje da se vidi.

Objava detalja „automobilskog paketa“ bila je planirana za 10. decembar, ali je pomerena za kasniji deo meseca. Još nije jasno hoće li plug-in hibridi moći da ostanu u upotrebi nakon 2035. godine, niti da li će automobili sa produženim dometom biti dozvoljeni. Ako koriste goriva sa niskim emisijama, postoji velika verovatnoća da će ostati prihvaćeni, ali je neizvesno šta će se desiti sa PHEV modelima.

E-goriva postaju sve popularnija kao potencijalna rešenja za opstanak motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Nemačka je lider u razvoju ovih goriva, a očekuje se da će njihova visoka cena vremenom postati manji problem. HVO100, gorivo napravljeno od hidrogenizovanih biljnih ulja i ostataka životinjskih masti, već koristi BMW u svojim dizel modelima, smanjujući emisije za čak 90% u poređenju sa klasičnim dizelom.

Slično, Porsche eksperimentiše sa e-gorivima i od 2022. godine proizvodi ih u Čileu koristeći vodu, CO₂ i energiju vetra. Ova goriva su gotovo klimatski neutralna i koriste se u njihovim modelima i takmičenju GT3 Cup.

Međutim, i dalje je neizvesno da li će infrastruktura moći da podrži širu upotrebu e-goriva u narednih devet godina. EU pravila se odnose samo na prodaju novih vozila, dok će vozila sa motorima na fosilna goriva moći da ostanu na putevima.

Na evropskom tržištu električna vozila postepeno dobijaju na popularnosti. U prvih deset meseci ove godine, potpuno električni automobili činili su 18,3% ukupne prodaje u EU, Velikoj Britaniji, Norveškoj i Švajcarskoj. Hibridi su i dalje najprodavaniji sa 34,7%, dok plug-in hibridi drže 9,4% tržišta, prvi put ispred dizelaša.

U regionu, situacija se razlikuje. U Hrvatskoj je ove godine registrovano 23.785 hibrida, što čini 36,6% tržišta, dok je električnih vozila registrovano samo 1.145, što je tek 1,8% i znatno ispod evropskog proseka.