Evropa se suočava s ozbiljnim posledicama klimatskih promena, a ove godine šteta u poljoprivredi iznosi neverovatnih 43 milijarde evra. Suše, oluje, požari i mraz su faktori koji značajno utiču na poljoprivrednu proizvodnju, a predviđa se da će do 2029. godine gubici porasti na 126 milijardi evra. Srbija nije izuzetak i beleži slične trendove; u poslednjih 25 godina, zemlja je imala osam ekstremnih suša, a ukupna šteta se procenjuje na 9,5 milijardi evra.

Ove godine je voćarstvo najviše stradalo. Zbog ranih prolećnih temperatura, voćke su se probudile pre vremena, a aprilski mraz je izazvao velike gubitke. Cene voća su znatno porasle, a domaće kajsije gotovo da nisu ni bile prisutne. Trešnje su se prodavale po ceni od 1.200 dinara po kilogramu. Pored mraza, voćnjake su uništavali i grad i letnje vrućine, što je dodatno pogoršalo situaciju.

Osim voćarstva, tradicionalne kulture poput kukuruza i krompira takođe su na udaru. Na nekim njivama neće biti ni kilograma kukuruza, dok se proizvođači krompira žale na nedostatak kvaliteta zbog klimatskih uslova. Ova situacija zahteva hitnu reakciju i ozbiljnu strategiju za rešavanje problema.

U narednim izdanjima „Novosti“, planira se serijal pod nazivom „Može li srpska poljoprivreda da se izbori sa klimatskim promenama“. Stručnjaci će razmatrati različite aspekte, poput intenzivnog ulaganja u sisteme za navodnjavanje, zaštite od mraza i grada, kao i izbor kultura koje su otpornije na trenutne klimatske uslove. Pitanje agro-tehničke pripreme takođe će biti u fokusu.

Tokom pripreme serijala, dobijeni su pozitivni odgovori od stručnjaka koji prate iskustva iz drugih zemalja i nude rešenja. Ukoliko država prepozna problem i formira tim za izradu strategije, postoji nada za srpsku poljoprivredu. Iako će biti teško izboriti se s nepovoljnim klimatskim uslovima, štete se mogu smanjiti na minimum. Države sa manje plodnim zemljištem od Srbije su već postigle uspehe, što pokazuje da postoji potencijal za promene.

Studije pokazuju da su tri evropske zemlje – Grčka, Bugarska, Kipar i Malta – u ovoj godini pretrpele štetu koja iznosi jedan procenat bruto društvenog proizvoda za 2024. godinu. Italija, Španija i Portugalija slede odmah iza njih. Ovi podaci naglašavaju ozbiljnost situacije i potrebu za zajedničkim naporima u borbi protiv klimatskih promena.

S obzirom na sve veće gubitke u poljoprivredi, neophodno je da se razviju strategije koje će omogućiti efikasnije upravljanje resursima i prilagođavanje uslovima. Ulaganje u nove tehnologije i metode, kao što su precizna poljoprivreda i održivo upravljanje vodama, može biti ključ za očuvanje proizvodnje i smanjenje gubitaka.

Poljoprivreda je vitalni sektor za ekonomiju Srbije, a njena otpornost na klimatske promene može se postići samo kroz saradnju između farmera, stručnjaka i donosioca odluka. Važno je uključiti sve relevantne aktere u proces planiranja i implementacije strategija koje će omogućiti prilagođavanje novim klimatskim uslovima.

S obzirom na to da se klimatske promene nastavljaju, ključno je da se odmah preduzmu akcije kako bi se zaštitila srpska poljoprivreda. Svi sektori društva moraju se uključiti u ovu borbu, jer budućnost hrane i ekonomije zavisi od našeg zajedničkog odgovora na klimatske izazove.