Slobodan Krivokapić, otac studentkinje Ivane Krivokapić, koja je brutalno ubijena 24. decembra 2022. godine, svakog meseca na društvenim mrežama deli uspomene na svoju voljenu ćerku. Njegove reči izražavaju duboku tugu i bol zbog gubitka. „Dobro sam, nije mi ništa. Ne pitaj me dalje, kad se duže zamislim, srce mi zadrhti, tad me snađe propadanje,“ napisao je Slobodan, uz napomenu da iako se trudi da bude dobro, oseća se duboko povređeno.

Ivana je pronađena mrtva u svom stanu na Zvezdari, a njene braće su se zabrinula kada nisu mogli da je dobiju na telefon. Razvalili su vrata i zatekli je na krevetu sa otkopčanim pantalonama i podignutom bluzom, što ukazuje na to da je došlo do nasilja. Njeno telo je imalo modrice po vratu, kao i povrede na licu i rukama, što sugeriše da se borila sa svojim napadačem. Na njenim vratima su bila pokidana dva lančića, dok su pored nje pronašli mobilni telefon i kožni rokovnik.

Prema izvorima, ubica, Jetmir Gočaj iz Crne Gore, zadavio je Ivanu golim rukama, a zatim zaključao stan, uzimajući ključ sa sobom. U trenutku pronalaska njenog tela, smatrano je da se radi o sumnjivoj smrti, a ne o ubistvu, dok rezultati obdukcije nisu potvrdili suprotno. Gočaj je, dok su se čekali rezultati obdukcije, na društvenim mrežama objavljivao fotografije sa Ivanom i emotivne poruke, pokušavajući da sebi obezbedi alibi.

Više javno tužilaštvo je potvrdilo da je Ivana ubijena, a za Jetmirom Gočajem je raspisana međunarodna poternica. Iako je prošlo skoro tri godine, on još uvek nije pronađen i uhvaćen. Očevi i majčini pokušaji da dođu do pravde za svoju ćerku ostali su bez odgovora, ostavljajući ih u stanju stalne boli i neizvesnosti.

Slobodan, u svojim postovima, izražava neizmernu tugu i želju da se pravda zadovolji. „Teško se budim, a još teže prestajem da sanjam,“ dodao je, ukazujući na emocionalnu patnju koju prolazi svaki dan. Njegovi postovi su ne samo način izražavanja bola, već i podsećanje na to koliko je važna pravda za Ivanu i sve žrtve nasilja.

Ovaj tragičan slučaj ne samo da oslikava duboku ljudsku patnju, već i ozbiljna pitanja o nasilju prema ženama i nedostatku pravde u društvu. Ivana Krivokapić nije samo još jedna žrtva – ona je simbol borbe za pravdu i potrebu da se glas žrtava čuje i poštuje. Slobodan Krivokapić i dalje nastavlja da se bori za sećanje na svoju ćerku, nadajući se da će jednog dana pravda biti zadovoljena.