Anonimni insajder koji je radio za Metu, kompaniju koja stoji iza aplikacije WhatsApp, otkrio je šokantne detalje o svom iskustvu moderiranja sadržaja na ovoj platformi. On je svedočio o užasima koje je video dok je pregledao slike i sadržaje koji su uključivali zloupotrebu dece u pornografske svrhe. Prema njegovim rečima, WhatsApp koristi end-to-end enkripciju, što znači da se komunikacija ne deli, osim kada neko prijavi sumnjiv sadržaj. U tom trenutku, moderator dobija „tiket“ sa informacijama o prijavi.

Kada primi prijavu, moderator ima tri opcije da oceni koliko je sadržaj neprimeren. Njegov posao se završava pritiskom na jedan od tastera, a dalje postupanje preuzima tim iz Mete. Tokom dana, insajder je pregledao od 10 do 10.000 fotografija i brzo je shvatio da postoje sistemske rupe u načinima na koje kompanija tretira sadržaj povezan s zloupotrebom dece. Nikada nije znao da li su preduzete akcije protiv onih koji su slali sporne slike.

Jedan od najpotresnijih slučajeva koje je opisao uključuje sliku dečaka iz Afrike koji je bio u gumi, uznemiren i plačući, tokom rituala javnog poniženja. Iako je prijavio sliku, ona je kasnije označena kao „zelena“, što znači da će biti obrisana, ali pošiljalac neće biti prijavljen niti će se protiv njega preduzeti dalji koraci. „Dete je bilo u panici, bolu, video sam mu u očima. A mi smo samo nastavili dalje“, rekao je insajder.

Osim toga, seća se i kolege iz Nemačke koja je radila u odeljku za suzbijanje dečje pornografije. On je provodio sate pregledajući najstrašniji sadržaj, a kasnije je uhapšen zbog pedofilije. Insajder je zaključio da je bio plaćen da gleda dečju pornografiju, što je dodatno pojačalo njegov osećaj nelagodnosti u vezi sa tim poslom.

Insajder je takođe ukazao na problem povratnika. Naime, Meta ima politiku da korisnici koji su banovani mogu nakon 90 dana ponovo da se registruju, iako su identifikovani kao prethodni prekršioci. „Morao sam da ih pustim u sistem, iako mi je svaki atom tela govorio da ne zaslužuju da budu na toj platformi“, rekao je on.

U svom timu su se fokusirali na moderiranje sadržaja vezanog za zloupotrebu dece, ali su se često susretali s mnogo širim spektrom nasilja i zlostavljanja. Insajder je podelio da je video brutalna ubistva i druge uznemirujuće scene, ali su mu iz kompanije govorili da to nije njihov posao. „Izgleda da ih više zanimaju prava intelektualne svojine nego zaštita dece“, dodao je.

Mnogi radnici u timu dolazili su iz zemalja kao što su Indija ili Brazil, a nakon četiri godine rada u Dablinu, obećana im je viza. Međutim, nisu bili spremni na horor koji su svakodnevno gledali. Mnogi su se okrenuli alkoholu i drugim supstancama kao obliku bega od stvarnosti. Insajder je izrazio sumnju da su društvene mreže zaista spremne da se suoče s ovim problemima. „Mislim da sam sada drugačija osoba nego što sam bio na početku. Verujem da ću nositi postraumatski sindrom ceo život“, zaključio je.

Na kraju, insajder je naglasio da su oni u timu samo fasada moderacije, privid da se nešto dešava, dok stvarne akcije i rešenja često izostaju. „Mi nismo tu kao stvarna služba koja pomaže ljudima“, rekao je, dodajući da se suočavaju s problemima koji su mnogo veći od onih koje su obučeni da rešavaju. Ova svedočenja otkrivaju mračne tajne o radu u moderaciji sadržaja i izazovima s kojima se suočavaju oni koji se bore protiv zloupotrebe dece na internetu.