Beskućnik Sabalahajrudin Suljagić svirepo je ubijen pre tačno godinu dana u Tuzli, a zbog ovog zločina Erdžan Buljubašić osuđen je na 10 godina zatvora. Tog 22. februara 2025. godine, u ranim jutarnjim satima, policija je pronašla beživotno telo Suljagića u naselju Stupine. Prema optužnici, kobnog dana, Sabalahajrudin je došao u stan Erdžana Buljubašića, a u jednom trenutku, Buljubašić je uzeo nož i zadao mu smrtonosni udarac u levu natkolenicu, pogodivši butnu arteriju.

Zbog oštećenja butne arterije, Suljagić je počeo naglo da krvari. Buljubašić je potom umotao njegovo telo u ćebe i ostavio ga u stepeništu zgrade, a zatim pokušao da očisti tragove krvi. Nažalost, Suljagić je preminuo na mestu događaja. Policija je intervenisala nakon što je dobila prijavu o galami iz stana, a osumnjičeni Buljubašić je uhapšen.

U februaru ove godine, Buljubašić je osuđen zbog ubistva i za posedovanje opojnih droga, što mu je donelo ukupnu kaznu zatvora od 10 godina, uz dodatne četiri meseca zbog droga. Motiv ubistva nije javno potvrđen, ostavljajući prostor za spekulacije o razlozima ove tragedije.

Sabalhajrudin Suljagić bio je beskućnik čija je životna priča postala poznata pre više od 10 godina. Tokom rata, izgubio je oba roditelja i kao ratno siroče odrastao je u Domu u Sarajevu. Kada je napunio 18 godina, napustio je dom i postao beskućnik, preživljavajući na ulicama Tuzle i spavajući u gradskoj džamiji. Njegova sudbina nije bila samo tragična zbog života na ulici, već su se u njegovom imenu vodile i fiktivne farmaceutske firme.

Posebno intrigira informacija da su na njegovo ime bile registrovane farmaceutske kompanije, a pravi vlasnik jedne od njih bio je biznismen Davud Zahirović iz Gračanice, koji je preminuo 2021. godine. Zbog ovih manipulacija, advokat Suad Suljić je uhapšen 2020. godine, optužen za nezakonitu preregistraciju kompanije Bosnafarm, koja je bila u vlasništvu Zahirovića. Prema navodima istrage, advokat je prebacivao osnivačka prava i direktorske pozicije na Suljagića, koji nije imao nikakve prihode.

Ova tragična priča o Sabalahajrudinu Suljagiću predstavlja ne samo ličnu tragediju, već i ozbiljan društveni problem, ističući izazove sa kojima se suočavaju beskućnici i ranjive grupe u društvu. Njegova smrt postavlja pitanja o pravdi i zaštiti najugroženijih, dok se čini da je sistem zakazao u zaštiti pojedinaca poput njega. Buljubašićev postupak i presuda služe kao opomena o nasilju koje može proizaći iz socijalne nepravde, ostavljajući tragove koji će se osećati u zajednici i dalje.