Voćarstvo u Srbiji ove godine suočilo se s ozbiljnim problemima, što je dovelo do drastičnog povećanja cena sezonskog voća. Mraz je uništio mnoge voćke, a najviše su pogođene trešnje, kajsije i breskve. Na vranjskoj pijaci cene su zapanjujuće visoke, a potražnja se smanjila zbog loših vremenskih uslova koji su uticali na rod.
Na vranjskoj pijaci, kilogram kajsija košta 700 dinara, dok su nektarine španske 600 dinara, a breskve grčke 400 dinara po kilogramu. Cene jagoda su takođe visoke, oko 500 dinara po kilogramu, i to već skoro mesec dana. Prodavci na pijaci ističu da „cena ne popušta“, što pokazuje da su potrošači primorani na štednju zbog visoke cene voća.
Danijel Stojimenović, jedan od prodavaca na vranjskoj pijaci, objašnjava da su cene voća u velikoj meri posledica uvoza, jer je domaći rod slab. Kupci su primorani da kupuju voće u manjim količinama, često po gramaži, kako bi sebi olakšali troškove. Iako se voće prodaje na kilogram, često je pakovano u korpicama od po pola kilograma, što omogućava kupcima da kupe manje količine.
Na tezgi Danijela Stojimenovića može se naći raznovrsno voće, uključujući dobru ponudu breskvi, nektarina, ali i jagoda. Cena pomorandži je 220 dinara po kilogramu, a manja količina košta manje, što može biti privlačno kupcima koji žele da uštede.
Osim Vranja, i na drugim mestima u Srbiji situacija s voćem nije bolja. Mnogi voćari beleže gubitke zbog mraza koji je oštetio njihove nasade, čime se smanjuje ponuda voća na tržištu. To dovodi do rasta cena, što dodatno opterećuje potrošače. U mnogim gradovima, voće se prodaje po sličnim cenama kao u Beogradu, što ukazuje na opštu krizu u voćarstvu.
Ova situacija nije nova, ali je ove godine posebno izražena. Prošle godine voćari su se suočavali s različitim problemima, ali su mraz i loše vreme u 2023. godini dodatno pogoršali situaciju. Mnogi voćari se pitaju kako će preživeti sezonu sa ovako niskim rodom i visokim troškovima.
Potrošači se takođe suočavaju s izazovima. Visoke cene voća dovode do smanjenja potrošnje, što može uticati na celokupno tržište. Mnogi ljudi su primorani da smanje kupovinu voća, što može imati dugoročne posledice po industriju voćarstva.
U svetlu ovih izazova, važno je razmisliti o rešenjima koja bi mogla pomoći voćarima i potrošačima. Povećanje podrške lokalnim proizvođačima, subvencije za voćare i promocija domaćeg voća mogu biti neki od načina da se pomogne ovom sektoru. Takođe, edukacija potrošača o važnosti kupovine lokalnog voća može doprineti smanjenju uvoza i jačanju domaće proizvodnje.
U međuvremenu, voćari se nadaju boljoj sezoni u budućnosti. Mnogi su spremni da ulože dodatne napore kako bi sačuvali svoje nasade i obezbedili kvalitetan rod. Međutim, bez adekvatne podrške i povoljnijih vremenskih uslova, situacija može ostati teška.
Ova godina može poslužiti kao upozorenje o potrebama prilagođavanja i otpornosti u voćarstvu. U svetlu klimatskih promena, važno je da se svi akteri u sektoru voćarstva udruže i rade na strategijama koje će im pomoći da se suoče s budućim izazovima. Samo tako mogu osigurati stabilnu budućnost za sebe i za potrošače koji zavise od njihovog rada.
