GORNJA RADGONA – No-till koncept, koji podrazumeva pristup u održivoj poljoprivredi bez oranja i obrade zemljišta, postao je najzastupljenija metoda na slovenačkim poljoprivrednim gazdinstvima. Ovaj pristup se sve više koristi kao odgovor na izazove koje donosi klimatska promena i potreba za očuvanjem prirodnih resursa.

Prema poslednjim podacima, u Sloveniji postoji 68.331 kmetija, a mnogi poljoprivrednici prepoznali su prednosti konzervacijske proizvodnje. Država je podržava ovakve prakse subvencijama od 260 evra po hektaru zemljišta, što dodatno motiviše proizvođače da se okrenu održivijim načinima rada. Ovaj model poljoprivrede ne samo da poboljšava kvalitet zemljišta, već i smanjuje troškove rada i povećava efikasnost.

No-till metoda omogućava očuvanje vlage u zemljištu, smanjenje erozije i unapređenje biološke raznolikosti. Takođe, ovo je korisno i za smanjenje emisije ugljen-dioksida s obzirom na to da se smanjuje potreba za obradom zemljišta, koja često oslobađa zagađivače u atmosferu. U Sloveniji, gde su poljoprivredni resursi ograničeni, ovakve metode su od suštinskog značaja za održavanje produktivnosti i zdravlja ekosistema.

Pored ekoloških prednosti, no-till pristup ima i ekonomsku dimenziju. Poljoprivrednici koji koriste ovu metodu često beleže veće prinose i bolju otpornost na sušu, što je naročito važno u svetlu klimatskih promena koje donose nepredvidive vremenske uslove. U vreme kada se suočavamo s ekstremnim vremenskim fenomenima, sposobnost da se prilagodimo i sačuvamo resurse postaje ključno pitanje.

U poslednjih nekoliko godina, sve više poljoprivrednika u Sloveniji učlanjuje se u razne organizacije i udruženja koja promovišu održive prakse. Ove organizacije pružaju obuke, resurse i podršku kako bi poljoprivrednici mogli da implementiraju no-till tehnike u svoja gazdinstva. Takođe, održavaju se različiti događaji i radionice gde se dele iskustva i znanja o ovoj metodi.

Jedan od glavnih izazova koji se postavljaju pred no-till praksu je potreba za prilagođavanjem postojećih mašina i opreme. Mnogi poljoprivrednici se suočavaju s problemom nedostatka adekvatne opreme koja može efikasno raditi na neobrađenom zemljištu. Država i proizvođači opreme rade na razvoju novih rešenja koja će olakšati prelazak na ovu metodu.

Takođe, važno je napomenuti da no-till pristup nije univerzalno rešenje i da zahteva prilagođavanje specifičnim uslovima svakog gazdinstva. Različiti tipovi zemljišta, klimatski uslovi i vrste kultura koje se gaje mogu uticati na efikasnost ove metode. Zbog toga je neophodno sprovesti detaljna istraživanja i analize pre nego što se poljoprivrednici odluče za prelazak na no-till sistem.

U Sloveniji, neki od najčešće gajenih kultura u okviru no-till koncepta su pšenica, kukuruz i sočivo. Ove kulture su prilagođene za no-till metode i pokazale su se kao veoma uspešne. Poljoprivrednici koji se bave ovim vidom proizvodnje često beleže značajne uštede u pogledu troškova goriva i radne snage, što doprinosi njihovoj konkurentnosti na tržištu.

U svetlu svih ovih prednosti, jasno je da no-till koncept predstavlja budućnost poljoprivrede u Sloveniji. Ova metoda ne samo da pomaže u očuvanju životne sredine, već i poboljšava ekonomsku održivost poljoprivrednih gazdinstava. U narednim godinama, očekuje se da će se broj poljoprivrednika koji koriste no-till pristup nastaviti povećavati, a sa njima i svest o važnosti održivih praksi u poljoprivredi.