Kelj je povrće koje je u čačanskom kraju malo poznato, ali se u poslednje vreme čine napori da se njegovo gajenje proširi. U zapadnoj Evropi, kelj se gaji masovno, a koristi se lisnata glavica, slično kao i običan kupus. Ova kultura zahteva umereno tople i vlažne klimatske uslove, a posebno dobro podnosi mrazeve, što je čini pogodnom za jesenju i zimsku potrošnju. Kelj može da izdrži kratkotrajne mrazeve bez značajnog oštećenja, što ga čini zahvalnom kulturom za naše uslove.

Jedna od prednosti gajenja kelja je njegova sposobnost da se koristi kao druga kultura posle ranih povrtarskih ili ratarskih useva. Međutim, treba imati na umu da kelj ima prilično dugačku vegetaciju. Gaji se najčešće iz rasada, ali je moguća i direktna setva iz semena. U slučaju proizvodnje iz rasada, seme se seje u martu i aprilu, a rasadi se u aprilu ili maju za letnju i jesenju potrošnju. Za zimsku proizvodnju, najbolje je setvu obaviti krajem maja, dok se rasađuje krajem juna ili početkom jula. Važno je da sadnja ne kasni, jer će u suprotnom glavice ostati sitnije i slabijeg kvaliteta.

Pre nego što se krene sa sadnjom, zemljište treba obraditi i po mogućstvu uneti 20-30 t/ha zgorelog stajnjaka. Ukoliko se stajnjak unese, potrebno je dodati i mineralna đubriva u količini od oko 100 kg azota, 80 kg fosfora i 120 kg kalijuma po hektaru. Ukoliko se ne unosi stajnjak, mineralna đubriva treba povećati za 20-30%. Pre sadnje treba uneti polovinu azotnih i celokupnu količinu fosfornih i kalijumovih đubriva, dok se druga polovina azota dodaje u vreme kada se formira dobro razdvojena rozeta listova.

Uspeh u proizvodnji kelja u velikoj meri zavisi od kvalitetnog rasada. Setva se obavlja na dobro pripremljenoj i neđubrenoj leji, sa 2,5-3 g semena po kvadratnom metru. Nakon setve, seme se pokriva kompostnom smešom debljine 1-1,5 cm, a nakon toga je potrebno obilno zalivanje. Rasad može biti zasađen na razmaku redova od 70-100 cm, dok se u redu postavlja 50 cm između biljaka. Pre sadnje, preporučuje se upotreba herbicida Treflan u količini od 2 kg/ha.

Tokom vegetacije, potrebno je primeniti uobičajene agrotehničke mere, kao što su redovno navodnjavanje i međuredna obrada. Prihrana se vrši jednom tokom vegetacije, a zaštita od štetnika je slična kao i kod drugih kupusnjača. Lisne vaši mogu predstavljati problem, a suzbijaju se sistemičnim insekticidima. Od rasađivanja do berbe, u uslovima navodnjavanja treba proći oko četiri meseca.

Berba kelja može da počne u oktobru i traje do januara, a ponekad čak i do proleća, jer je kelj veoma otporan na niske temperature. Na velikim površinama, berba se obavlja jednokratno u novembru, najčešće ručno, odsecanjem ili kidanjem glavica. U svetu postoje i mašine za berbu kelja. Prinosi se kreću od 10 do 15 t/ha. Pored glavica koje se koriste u ishrani, mogu se koristiti i listovi, a oni su posebno kvalitetni nakon pojave mrazeva. Ostaci stabla i listova mogu se iskoristiti kao izvanredna stočna hrana.

Kelj je u našoj zemlji još uvek nedovoljno zastupljen, ali sa rastućim interesovanjem za zdravu ishranu, postoji potencijal za njegovu veću proizvodnju. S obzirom na njegovu otpornost na hladnoću i različite mogućnosti upotrebe, gajenje kelja može predstavljati odličan izbor za poljoprivrednike u čačanskom kraju i šire.