Milan Beslać, istaknuti ekonomista iz Beograda, izneo je zabrinjavajuće procene o budućnosti Naftne industrije Srbije (NIS), naglašavajući da je produženje američke licence za poslovanje ove kompanije praktično isključeno. U intervjuu za Tanjug, Beslać je istakao da je za Srbiju najpovoljniji scenario prodaja ruskog većinskog paketa akcija trećoj strani.

Beslać je bio jasan u svojim tvrdnjama, rekavši: „Mogu pouzdano da garantujem da se produženje licence neće dogoditi. Da su SAD htele da nam učine tu uslugu, one bi to već učinile. Umesto toga, dobijali smo kratkotrajna produženja.“ Ove reči ukazuju na to da postoje ozbiljne prepreke za nastavak poslovanja NIS-a pod trenutnim uslovima.

U svetlu ovih izjava, postavlja se pitanje geopolitičke situacije na Balkanu i kako će to uticati na NIS. Beslać je napomenuo da su ranija očekivanja ukazivala na to da bi ruski vlasnik mogao biti primoran da se povuče iz vlasničke strukture. Međutim, on je i dodao da bi takav potez za Rusiju značio geopolitički poraz i smanjenje njihovog uticaja na ovom području, što bi ih moglo navesti da se ne povuku bez jasnog interesa.

S obzirom na trenutnu situaciju, očigledno je da su odnosi između Srbije, Rusije i SAD-a komplikovani i da se ne očekuje jednostavno rešenje. Naime, ruski uticaj na Balkanu je od strateškog značaja, a povlačenje iz NIS-a bi moglo da ugrozi njihove interese u regionu.

NIS, kao jedna od ključnih kompanija u Srbiji, ima značajnu ulogu u energetskom sektoru, a njeno poslovanje je povezano sa mnogim ekonomskim faktorima, uključujući i međunarodne odnose. S obzirom na to da je NIS pod ruskom kontrolom, svaka promena u vlasničkoj strukturi može imati dalekosežne posledice ne samo za Srbiju, već i za celu regiju.

U ovom kontekstu, prodaja ruskog većinskog paketa akcija trećoj strani može delovati kao rešenje koje bi omogućilo Srbiji da preuzme kontrolu nad svojim energetskim resursima i smanji zavisnost od stranih uticaja. Međutim, postavlja se pitanje ko bi bio zainteresovan za kupovinu tih akcija i kako bi to uticalo na tržište nafte i gasa u Srbiji.

U međuvremenu, američka politika prema Srbiji i NIS-u ostaje neizvesna. Do sada su se primetila samo kratkotrajna produženja licenci, što ukazuje na to da SAD ne planiraju dugoročno rešenje za ovu situaciju. Ova politika može biti deo šire strategije koja se odnosi na geopolitičke interese u regionu, s obzirom na to da su energenti ključni faktor u međunarodnim odnosima.

Pored toga, treba napomenuti da je energetska nezavisnost postala važna tema u mnogim zemljama, uključujući i Srbiju. U svetlu globalnih promena i klimatskih izazova, mnoge države se trude da diversifikuju svoje energetske izvore i smanje zavisnost od fosilnih goriva. Srbija bi mogla imati priliku da razvije obnovljive izvore energije, čime bi dodatno smanjila zavisnost od uvoza energenata.

U zaključku, situacija oko Naftne industrije Srbije i njene budućnosti je veoma kompleksna i zavisi od mnogih unutrašnjih i spoljašnjih faktora. Milan Beslać je izneo važne informacije koje bi mogle imati značajan uticaj na buduće odluke u vezi sa energetskom politikom Srbije. U ovom trenutku, ključni izazov ostaje kako održati stabilnost kompanije i osigurati energetske resurse za građane Srbije.