Nikolas Kejdž je jedan od najprepoznatljivijih glumaca u Holivudu, poznat po svojoj raznovrsnoj karijeri koja se proteže kroz nekoliko decenija. Igrao je u mnogim filmovima, od velikih hitova do nezavisnih projekata, ali ne mogu svi njegovi filmovi da se pohvale uspehom. Jedan od filmova koji se često navodi kao najgori u njegovoj karijeri je „Arsenal“.

Film „Arsenal“ iz 2017. godine predstavlja nastavak Kejdžove uloge Edija Kinga iz kriminalističkog trilera „Zamka“ (Deadfall) iz 1993. godine. U ovom filmu, Kejdž je ponovo u ulozi koja zahteva od njega da prikaže kompleksne emocije, ali njegova interpretacija se često doživljava kao neobuzdana i na granici komedije. Njegov izgled, sa neobičnim brkovima, perikom i veštačkim nosom, dodatno doprinosi ovom uticaju.

Radnja filma prati dva brata, koji su odrasli u siromašnom okruženju u Misisipiju, ali su se odlučili za različite puteve. Mlađi brat je ozbiljan radnik u svojoj građevinskoj firmi, dok je stariji brat sitni lopov koji se suočava sa dugovima koje ne može da vrati. Ova dinamika između braće stvara osnovu za sukobe i dramu, ali film nije uspeo da privuče pažnju publike.

Nažalost, „Arsenal“ nije dobio priliku da se pokaže u bioskopima, već je odmah objavljen na video-izdanju, što je često znak da je film smatran za neupotrebljiv za bioskopske projekcije. Danas, ovaj film je uglavnom zaboravljen, a kritičari su se složili da je jedan od najslabijih u Kejdžovoj filmografiji.

Na IMDb-u, „Arsenal“ ima ocenu od samo 4, što ukazuje na slab prijem od strane publike. Kritičari na Rotten Tomatoes-u su takođe bili nemilosrdni, s obzirom da film ima samo 3% pozitivnih recenzija. Osvrti gledalaca nisu mnogo bolji; film je dobio samo 17% pozitivnih ocena.

Britanski „The Times“ je kritikovao film ističući da je Kejdž ponovo pružio jednu od svojih „prenaglašenih, neprijatnih i ludih“ izvedbi u „izuzetno nasilnom južnjačkom noaru“. Ova ocena ukazuje na to da je film bio prepun nasilja i preteranih emocija, što je dodatno obeshrabrilo gledaoce.

Još oštriju kritiku je izneo „Gardijan“, koji je kratko, ali jasno napisao: „Film koji je najbolje preskočiti“. Ove recenzije ukazuju na to da je „Arsenal“ postao predmet podsmeh i kritike, ne samo zbog slabog scenarija, već i zbog Kejdžove izvedbe koja nije ispunila očekivanja.

Iako je Nikolas Kejdž poznat po svojim izvanrednim ulogama i sposobnosti da se prilagodi različitim žanrovima, „Arsenal“ ostaje primer kako čak i najtalentovaniji glumci mogu naići na projekte koji ne uspevaju da impresioniraju publiku ili kritičare.

U svetu filma, uspeh i neuspjeh su često deo igre. Ipak, „Arsenal“ se može smatrati upozorenjem za sve one koji planiraju da gledaju filmove sa nekim od najpoznatijih lica u industriji. Ponekad je najbolje ne gledati filmove koji su dobili loše ocene, jer se može desiti da se razočaranje samo poveća.

Na kraju, iako je „Arsenal“ postao sinonim za neuspeh u karijeri Nikolas Kejdža, njegova sposobnost da se vrati na pravi put i ponovo osvoji publiku ostaje neupitna. Kejdž je i dalje jedan od najomiljenijih glumaca, a njegov rad u drugim filmovima pokazuje da se talenti nikada ne gube, čak i kada su ponekad u pitanju slabiji projekti.