Radoš Bajić, tvorac kultne serije „Selo gori, a baba se češlja“, ostavio je neizbrisiv trag u domaćoj televizijskoj produkciji. Ova serija, koja je decenijama osvajala gledaoce, prikazuje život u srpskom selu kroz tople, humoristične i emotivne priče. Lik Radašina, seoskog domaćina kojeg je tumačio sam Bajić, postao je sinonim za narodnu mudrost i životnu mudrost, a serija je duboko uticala na generacije gledalaca.

Radoš Bajić je kroz svoje radove uspeo da dočara suštinu seoskog života, prikazujući svakodnevne izazove, radosti i tradicije. Njegova sposobnost da kroz humor i emocije prikaže realnost života na selu učinila je seriju omiljenom među mnogim porodicama, koje su se okupljale oko televizora da prate avanture Radašina i njegovih komšija. Serija je postala simbol porodične tradicije, a njeni likovi kao što su Dragojlo i Živana ostali su u sećanju gledalaca.

Na društvenim mrežama, Bajić često deli sećanja vezana za snimanje serije. Nedavno je objavio fotografiju sa Lukom Raškovićem, mladićem koji je u seriji igrao Radašinovog unuka Tomu. Bajić je napisao: „Prohujale su skoro dve decenije. Radašinov unuk Toma, zapravo Luka Rašković, danas je uzoran dvadesetjednogodišnji momak. Snažne emocije i radost našeg susreta obeležavaju današnji dan.“ Ova objava pokazuje koliko su se likovi serije, a posebno Toma, razvijali kroz vreme.

Luka Rašković, koji je kao dečak igrao Toma, sada je odrasla osoba koja je postala simbol generacije koja je odrasla uz ovu seriju. Njegov lik je bio simpatičan i ljubazan, a kroz njega su se mnogi mladi gledatelji mogli poistovetiti sa dečijim snovima i željama. Bajić je često isticao koliko mu je drago što se sećaju tih trenutaka i koliko su ti likovi uticali na njihovo odrastanje.

U seriji „Selo gori, a baba se češlja“, Radašin je bio centralni lik, domaćin iz šumadijskog sela. Pored njega, gledaoci su zavoleli i druge likove kao što su čuvar tradicije Dragojlo, mudra i brižna Živana, kao i mnoge druge karaktere koji su predstavljali svakodnevicu i izazove života na selu. Njihove priče su često bile prožete humorom, ali i dubokim emocijama, što je dodatno obogatilo sadržaj serije.

Jedna od ključnih karakteristika serije je njena sposobnost da dočara suštinske vrednosti porodičnih odnosa, prijateljstva i zajedništva. Gledajući seriju, gledatelji su mogli da se poistovete sa likovima i njihovim životima, bilo da su se suočavali s problemima ili se radovali malim stvarima. Ove teme su univerzalne i dopiru do srca svih, bez obzira na generaciju.

„Selo gori, a baba se češlja“ nije bila samo serija; ona je postala deo kulture i identiteta Srbije. Mnoge rečenice i situacije iz serije su postale poznate fraze u svakodnevnom govoru. Ljubav prema seriji i njenim likovima nije se smanjila ni nakon završetka emitovanja, a nostalgija za tim vremenima i likovima i dalje traje.

Radoš Bajić je svojim radom pokazao koliko je važno čuvati tradiciju i vrednosti koje nas povezuju. Njegova serija ostaje ne samo kao umetničko delo, već i kao svedočanstvo o životu u Srbiji, seoskim običajima i vrednostima koje su i dalje prisutne u savremenom društvu. U svetu koji se brzo menja, „Selo gori, a baba se češlja“ ostaje kao podsetnik na lepotu jednostavnog života i bliskih ljudskih odnosa.

Kroz sećanja i obnovljene susrete sa nekadašnjim glumcima, kao što je Luka Rašković, Bajić nastavlja da neguje duh serije i da inspiriše nove generacije da cene i čuvaju svoje korene. Ova serija je nesumnjivo ostavila dubok pečat u srcima mnogih, a njen uticaj će se osećati i u budućnosti.