Analiza Ekonomskog instituta u Zagrebu pokazuje značajne promene na tržištu nekretnina u Hrvatskoj tokom 2024. godine. U 22 od 23 velika grada, kupoprodajne cene stanova su zabeležile porast u odnosu na prethodnu godinu. Najskuplji stanovi su se prodavali u Splitu, gde je prosečna cena iznosila 3.728 evra po kvadratnom metru, dok je Dubrovnik bio na drugom mestu s prosečnom cenom od 3.217,35 evra.

U Zagrebu, prosečne cene stanova kretale su se oko 2.751 evra po kvadratnom metru, dok su Rijeka, Zadar, Šibenik i Velika Gorica beležile cene između 2.000 i 3.000 evra. S druge strane, Vukovar se ističe kao grad sa najnižom prosečnom cenom, koja iznosi 707 evra po kvadratnom metru, dok su Požega i Čakovec imali prosečne cene od 1.000, odnosno 1.069 evra.

Ministarstvo državne imovine navodi da je na osnovu 935 odobrenih zahteva mladih za povrat poreza na kupovinu prve nekretnine, prosečna cena kvadratnog metra u Hrvatskoj iznosila 2.250 evra. Najviša cena zabeležena je u Splitsko-dalmatinskoj županiji, sa 5.013 evra, dok je najniža cena, od samo 186 evra po kvadratnom metru, zabeležena u Virovitičko-podravskoj županiji.

Kada se govori o najmu stanova, Rijeka, Dubrovnik, Požega i Čakovec su jedini veliki hrvatski gradovi gde je došlo do pada cena najma u odnosu na 2023. godinu. Čakovec je zabeležio pad od čak 90 procenata, dok su Dubrovnik i Rijeka beležili pad od 46,5, odnosno 42,5 procenata. Požega je zabeležila manji pad od 28,2 procenata.

Prema analizi „Tržište prodaje i najma stanova u velikim gradovima u 2024. godini“, prosečna cena najma kvadratnog stana u Rijeci iznosila je 8,9 evra, što je svrstava među pet gradova sa najvišim cenama najma u Hrvatskoj. Zagreb je imao najvišu prosečnu cenu najma sa 11,3 evra po kvadratnom metru, dok su Split i Zadar imali cene od 11, odnosno 10,3 evra.

U obalnim gradovima, kao što su Split i Šibenik, prosečne cene najma ostale su na istom nivou kao u 2023. godini, dok su u Dubrovniku i Rijeci zabeležene niže prosečne cene najma nego prethodne godine. Dr. Ivana Rašić, direktorka Ekonomskog instituta, navodi da je teško precizno objasniti uzroke ovih promena. Moguće je da se nakon završetka turističke sezone deo nekretnina koje su se koristile za turistički najam vraća na tržište dugoročnog najma, što može povećati ponudu i uticati na snižavanje cena, barem u kratkom roku.

Uvođenje poreza na nekretnine takođe može imati pozitivan učinak na povećanje ponude stanova za dugoročni najam, jer se porez ne plaća na nekretnine koje se iznajmljuju na osnovu ugovora o najmu za stalno stanovanje. Ova situacija može doprineti stabilizaciji tržišta nekretnina i omogućiti mladim ljudima lakši pristup stanovanju.

U zaključku, tržište nekretnina u Hrvatskoj doživelo je znatne promene tokom 2024. godine. Dok su cene kupovine stanova porasle u većini gradova, neke regije su zabeležile pad cena najma. Ova dinamika može biti rezultat različitih faktora, uključujući promene u potražnji i ponudi, kao i uticaj turističke sezone. S obzirom na trenutne trendove, važno je pratiti razvoj situacije na tržištu nekretnina kako bi se doneli informisani odluke o kupovini ili najmu.