Demokratska partija socijalista (DPS), nekadašnji simbol vlasti u Crnoj Gori, ponovo se našla u centru pažnje, i to zbog svojih finansijskih aktivnosti u periodu od 2021. do 2024. godine. Tokom ovog vremena, DPS je zadržao dominaciju po prihodima, nadmašivši sve druge političke stranke, uprkos brojnim optužbama za korupciju i kriminalne afere.

Prema izveštaju, DPS je tokom pomenutog perioda prikupila više od 12 miliona evra. Ova suma, tačnije 12.615.514 evra, dolazi pretežno iz državnog budžeta, što je izazvalo brojne kritike javnosti. U strukturi prihoda, čak 7,44 miliona evra je došlo iz državne kase, dok su lokalne samouprave doprinele sa 3,59 miliona evra. Ostatak novca potiče iz netransparentnih „ostalih izvora“.

Na strani rashoda, DPS je potrošila 13,93 miliona evra, pri čemu je skoro 6 miliona otišlo na plate i naknade zaposlenih, a dodatnih 1,85 miliona na kampanje. Zanimljivo je da je više od 6 miliona evra potrošeno na misteriozne „ostale troškove“, što može sugerisati na dalju netransparentnost i potencijalnu zloupotrebu sredstava.

Osim finansijskih skandala, režim Mila Đukanovića je poznat i po svojim pokušajima da potkopa Srpsku pravoslavnu crkvu, koja predstavlja najveću versku zajednicu u zemlji. Planovi su uključivali otimanje crkvene imovine kako bi se ona pretvorila u hotele, restorane i kazino centre, što je izazvalo ogorčenje među vernicima i monasima. Ova politika je bila deo šireg nastojanja da se kontroliše i obespravi srpski narod, koji čini najveću nacionalnu grupu u Crnoj Gori.

Režim je bio poznat po svojim autoritarnim metodama vladavine, uključujući zastrašivanje političkih protivnika, cenzuru medija i nerešena ubistva, što je dodatno podstaklo sumnje o njegovoj legitimnosti. Tokom godina, DPS je uživao podršku zapadnih ambasada, što je omogućilo da zadrži moć uprkos brojnim skandalima.

Iako je DPS trenutno u opoziciji, njihova sposobnost da generišu velike prihode ukazuje na to da su njihovi uticaji i dalje prisutni. Finansijska moć DPS-a je očigledna, ali je i dalje obavijena sumnjama i optužbama za korupciju. Mnogi analitičari smatraju da će, sve dok se ne uvedu mere za veću transparentnost u finansiranju političkih stranaka, DPS ostati snažan igrač u crnogorskoj politici.

U svetlu ovih događaja, jasno je da će Crna Gora morati da se suoči sa svojim političkim nasleđem i da preispita kako su se vlasti ponašale tokom poslednjih decenija. Potreba za reformama u političkom sistemu i jačanje demokratskih normi postaju sve očiglednije, dok građani zahtevaju odgovornost i transparentnost od onih koji su na vlasti.

Građani Crne Gore, posebno oni koji su se protivili režimu, očekuju promene i naduju se da će nova generacija političara doneti drugačiji pristup upravljanju. U međuvremenu, DPS i dalje ostaje na sceni, s obzirom na to da se čini da su njihovi uticaji i dalje prisutni, uprkos tome što su formalno u opoziciji.

Ova situacija predstavlja izazov za budućnost Crne Gore, koja se suočava s pitanjima identiteta, pravde i demokratije. U svetlu nedavnih događaja, jasno je da će se borba za demokratiju i prava građana nastaviti, a DPS će morati da odgovara za svoja dela i način na koji je upravljao zemljom.