Jedan od vodećih demokrata u američkom Senatu, Čak Šumer, reagovao je na informacije koje sugerišu da je fotografija Donalda Trampa uklonjena iz zvaničnih Epštajnovih dosijea. Šumer je upozorio da bi to moglo da predstavlja ozbiljno prikrivanje informacija, naglašavajući da bi, ako se informacije sakrivaju, moglo da se radi o jednom od najvećih zataškavanja u američkoj istoriji. Njegova izjava na društvenim mrežama podstakla je dalju diskusiju o ovom kontroverznom pitanju.

U intervjuu za magazin Vaniti fer, Suzi Vajls, Trampova šefica kabineta, priznala je da se Tramp pojavljuje u Epštajnovim dosijeima, ali je naglasila da „nije uradio ništa strašno.“ Prema njenim rečima, Tramp i Epštajn su imali prijateljski odnos u prošlosti, ali su se kasnije razdvojili. Vajls je opisala njihovu raniju vezu kao period kada su obojica bili „mladi, slobodni plejboji.“

Iako Tramp negira bilo kakvu povezanost sa nezakonitim radnjama Džefrija Epštajna, njegovo ime se i dalje pojavljuje u kontekstu ovog skandala. Pojavljivanje na fotografijama sa Epštajnom ili njegovo pominjanje u dokumentima ne predstavlja automatski dokaz o umešanosti u nezakonite aktivnosti, ali javnost ostaje skeptična i dalje se postavljaju pitanja o Trampovim vezama sa Epštajnom.

U međuvremenu, situacija oko objavljivanja dokumenata dobila je novu dimenziju u Kongresu. Republikanski kongresmen iz Kentakija, Tomas Masi, koji je jedan od autora Zakona o transparentnosti Epštajnovih evidencija, optužio je Ministarstvo pravde SAD da se „ruga zakonu.“ Masi je na društvenim mrežama objavio delove zakona koji nalažu da Ministarstvo pravde mora da dostavi sve informacije o odlukama vezanim za istragu Epštajna i njegovih saradnika.

On je takođe podelio kopiju pisma zamenika državnog tužioca Toda Blanša, u kojem se navodi da je Ministarstvo zadržalo i zacrnilo određene informacije koje se odnose na privilegije. Masi je istakao da formulacija Zakona o transparentnosti jasno nalaže da Ministarstvo pravde treba da obezbedi internu komunikaciju o svojim odlukama, dok se u pismu Kongresu tvrdi da imaju pravo da izuzmu materijale vezane za te odluke.

Masi je oštro kritikovao ponašanje Ministarstva, zaključujući da se time „ismevaju zakon.“ Ova situacija dodatno komplikuje već uzburkano more pitanja oko Epštajnovih dosijea i Trampovih veza sa njim. U američkoj javnosti i političkim krugovima, polemika o ovom pitanju se nastavlja, a sve više ljudi postavlja pitanja o transparentnosti vlasti i mogućim zataškavanjima.

Epštajnova mreža zločina i njegovi kontakti sa poznatim ličnostima i političarima, uključujući Trampa, i dalje su predmet javnog interesovanja. Mnogi se pitaju koliko je informacija još skriveno i kakve bi posledice to moglo imati na političku scenu u SAD-u. Dok se pitanja o odgovornosti i transparentnosti nastavljaju, američki narod ostaje u iščekivanju daljih informacija o ovom skandalu koji je uzdrmao temelje političkog sistema.

Trampova administracija, s jedne strane, pokušava da se distancira od Epštajnovih aktivnosti, dok, s druge strane, kritičari ne prestaju da ističu sumnje i postavljaju pitanja o etici i zakonitosti. U svetlu trenutne situacije, može se očekivati da će se ova tema i dalje razvijati, a političke posledice će se osećati u narednim mesecima. Da li će se otkriti dodatne informacije i koliko će one uticati na političku karijeru Donalda Trampa, ostaje da se vidi.